Kad nestanu reci, i kad tisina zacuti,
kad ostanes sam sa mislima svojim,
ucini ti se da ostajes prekriven morem cutanja
i opijen njenom beskrajnoscu,
smatras je hiljdu puta boljom od reci,
koje te pogode i nestanu i nikad ne znas
kad ce stici sledece...
A onda dojde dan, i drugi za nim,
i nizovi takvih i priznas sebi
da je ono sto najvise boli sakriveno i neizreceno
prazninom...I, TO ...

Jedna zena je izasla iz kuce i ugledala tri coveka sa dugim belim bradama kako sede na dvoristu.
Nije ih poznavala. Rekla je:
-Ne bih rekla da Vas poznajem ali mi delujete gladni. Molim Vas da udjete i pojedete nesto.



-Zajedno ne mozemo uci u kucu,--odgovorili su.
-A sto ne?-- pitala je zena.
Jedan od staraca poceo je da objasnjava:
-Njegovo ime je Dobronamernik-- pokazao je na jednog od njih zatim pokazavsi na drugog rece:
-On se zove Uspeh, a ja sam Ljubav. Sada se vrati u kucu i dogovori se sa muzem kojeg od nas hocete da pozovete.



Zena se vratila u kucu i ispricala muzu sta joj je starac rekao. Muz se obradovao:
-Ovo je divno!! U ovom slucaju pozovimo Dobronamernika. Neka udje i nek nam napuni kucu dobrom namerom!
Zena je predlozila:
- Zar ne bi bilo bolje pozvati ljubav? Kuca bi nam se napunila ljubavlju!
Muz se slozio. Zena je izasla i upitala starce:
-Ko je od Vas Ljubav? Molim te udji i budi nas gost.



Ljubav ustade i krenu prema kuci. Druga dvojica su takodje ustali i pratili svog druga. Zena je iznenadjeno upitala Dobronamernika i Uspeh: -Ja sam samo Ljubav pozvala, zasto vi dolazite?
Starci su odgovorili u isti glas:
-Da si pozvala Dobronamernika ili Uspeh druga dvojica bi trebalo da ostanu napolju. Ali posto si pozvala Ljubav gde on ide tu i mi pripadamo.



Gde je Ljubav tu se moze naci i Dobra namera a i Uspeh!!!!!!

Rec zbogom prosapuce ovo moje zaglupljeno srce, pisem poslednje pismo Ljiljani, Ljiljani69, Lily, Vredja me moje svako kucano slovo , svaka pisana rec. Tuzan je ovo kraj, jednog drugarstava, koje je zaceto samo u zelji i nadi. Eh Ljiljana.
Necu nista, reci! Nista vise, ni vredjati, samo cu prkosno saptom cutati... I secati se druga svog.
*
- "Ne trazi, ONA, drugar:
ONA je sarenilo u tvom pogledu, u tvojoj radosti. U igri bagrema i vetra nad Tisom. Lahor je u secanju prijatelju.
ONA je kapljica na asvaltu.
ONA nije lepa, ali je rado gledam. Nije dobra, al' rado je citam.
Tesko je opisati to sarenilo, jer osim krugova sto svoj ovaj zivot, postoji i jedan novi...
...ONA... I ovaj moj zuti markir sto iscrpi srce..."
*
Unosis nemire Ljiljo, - u moje pisanje, cesto sutnjom,nekad jacinom pisanja.. Nekad naslutim razlog, pa zatvorim oci, presutim. Moj princip je da ne oprastam lazi. a ponekad bilo je i toga. Moji potevi su topli, Ali ne mogu da svatim tvoje puteve i vise necu oprastati, ne sadasnju sutnju. Necu Ljiljana, ne zelim vise!
Kako se pise prijatelj Ljiljo. Sutnjom?
Nisam za igru , putuj i ja putujem!
Mislim, da si ljubomorna i zavidna, ne zelim te stvari sad analizirati.
Obrisao sam u besu, sav moj tekst, sad me to najvise pece. zao mi je!!!
Necu tekst vracati na forumi, ako mi ikad oproste tu glupost ucinjenu, i ako vrede moji tekstovi vratiti ce ih Gea, nadam se, sa L.P. - Obrisane postavke cu nadoknaditi.
- Samo da znas, mnogo sam hteo reci pisati ali moje reci nisu nasle svoj put, - daleko je Subotica i nadao sam se da nece biti ovoliko blatnjav...
Nemas ti dusu za drugarstvo!
neven

- NE VIDIM, NE CUJEM, NE GOVORIM -

Negde izmedju reci,
negde izmedju dodira,
negde izmedju stvarnosti
zaboravljeni i sami
stojimo dugo...Suteci...


- Ponekad nas necija sutnja moze povrediti. Duboko. Tad se za nju ne moze reci da je "zlato". Sutnja moze narusiti zajednistvo. Pitanje je - sta se zeli postici sutnjom ? Sutnja je zlocesta...Sutnja je glupa... Sutnja suti i zato je niko ne slusa, a mozda bi i sutnja htela nesto pametno reci ili ne zeli jer se boji osmeha... I onoga svega sto ce ju natjerati da vecno suti...

Niko ne nosi moju bol, ni tugu niti sutnju. Niti se pise ma koja rec sutnjom, ni suzom. Necu za moje pisane reci da dajem sutnji, ne laznoj suzi. Darivat cu svoje reci omiljenoj osobi kao i osmeh i svu radost jer ona me nece rasplakati, vec ce me voleti:
Bez pesme...
Bez stiha...
Bez reci...
"Hvala starce": - reci ce -"romanticno je" !
A ja nisam romanticar, vec dusa koja ce uspravno i prkosno statii pred oltar suda, kriv samo za izmaglicu vlastite gluposti.
Darom oceva...
Ucenom mudrosti...
I svojom upornoscu da razigram, da razveselim, da uzmem i da darivam bez trunke kajanja, bez imalo neckanja.
Takav sam jer slusam...Takav sam jer volim... Jer hocu, jer mogu, jer lomim svoja secanja u sadasnjost i sav svoj gnev pretacem u pisanu rec ...A opet sam tako slab, kao blaga kisica kao vetric blag...
neven ( 23.12. 2008.)

Biser u mom secanju
Evo jos jedna prica:
Prica sa mog chata – Biser:
Najdrazi moj biser.
Najveci.
Mozda najludji kojeg cu da pamtim, da volim I da cuvam…. U, kako boli:
E, moja snaeza__
Kako je to lepo receno:
…..Duva vani kosava, raspiruje, smrzava,drobi zalutale putnike.
Vec treci dan a proljece samo sto nije.
Ja uz kompic,- kamin daje toplinu, kava radost, ljubav moja sniva,
igram na chatu svoju virtuelnu igru…Ma ko ga jebe, nece da zaboli.
Eh, moja sneza__
Tamo pri dnu kliknuh te, samo kao uspomenu na dragu mi drugaricu,” Zanu,”
Sestru mog prijatelja.
Nismo dugo kuckali I ja te zvolih. Nije mi bilo janso, zasto sanjarim otvorenih ociju, sneza__
Sta se to desva. Birao sam reci koje cu tu reci cekajuci tvoj nick.
….Ali zivot je surov, prepoznatljiv, gura dok ne zaboli, pa moje nadanje izgubi vrednost, kad me je surov zivot tako surovo pitao sto u stvari zelim,
a san rekao “izvni, drug sa tobom necu biti, zaboravi…
Nase kuckanje, postade sve krace I krace I krace, Danas mi sneza__, ponekad
u prolazu sapne svojim milim kucanjem da nije udata, ne jos. I da…
Izvini, pricam sa nekim, neljutis se:
A, neven, kao da je jesen u njemu, samo se iskljuci jer ne moze da slaze….
Ne, ne mogu, jer jos volim njeno kuckane, nezino leprsanje po tastaturi,
Melodiju njenih reci, - I verujte mi, ne znam kako sneza__ izgleda:
Eeeeee, sneza__