Verovatno nema osobe koja bar jednom nije dozivjela ovaj osjecaj - "vec vidjenog".

U trenutku nam se cini da smo sve sto nam se dogadja vec vidjeli i osjetili i cak sasvim tacno znamo sta ce nam se dogoditi u sledecem trenutku.

Sta mislite o tome?

Da dogadjalo mi se to često pre nekoliko godina. Utisak je stvarno jak kada znate šta će se desiti sledećeg trenutka.
Na izgled, to nisu za mene bili nikakvi specijalni dogadjaji, jednostavni delovi života, 15-30 sekundi koje pamtim kao lični doživljaji.
Postoje razna objašnjenja da su to trenuci prošlog života već proživljenih pa se tako vraćaju. Pre bi poverovala da je to psihički momenat kad se isključite iz stvarnosti i sa zakašnjenjem vam se odmota deo života, odredjeni trenutak.
Nisam sklona mistifikaciji te pojave.

Davno sam procitala nesto kao da to moze biti posledica brzeg stvaranja slike u jednom u odnosu na drugo oko.
Licno, nisam imala takva iskustva, izuzev kada su u pitanju ljudi koje sam prvi put sretala. Vise puta mi se desilo da sam imala osecaj da ih poznajem, cak sam mogla predvideti sta ce reci, kako ce reagovati. Ali to nije to.

Meni su se dešavale te sekvence kao mladjoj osobi. Pretpostavljam u trenucima duboke zamišljenosti, osoba se isključi iz "stvarnosti" od zvuka i slike, prespava par trenutaka života, koje
neke ćelije mozga sačuvaju i koji se javljaju kao fleševi u stvarnosti. Ja mislim da je to razlog, bar sam ga ja sebi tako objasnila. Nisam čula prihvatljivije rešenje.