"Jedan covek nasao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokos. Orlic je izlegao kad i pilici i odrasatao je sa njima.

Citavog zivota orao je radio isto sto i kokosi u dvoristu, misleci da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i leprsao krilima, uzdizuci se koji pedalj iznad tla.

Prosle su godine i orao je ostareo. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, cudesnu pticu mocnih rasirenih krila kako lebdi na vetru. Stari orao je zapanjeno gledao uvis " Sta je to?" pitao je.
"To je orao, kralj ptica" rekla mu je jedna kokos. "On pripada nebu, dok mi kokoske, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro medju kokoskama, neznajuci ko je.

-Nesvestan zivot nije vredan da bude prozivljen. Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkricete svu lepotu zivota na Zemlji."

A.d.Mehlo - BUDJENJE

Postoje ljudi kojima su potrebne iluzije da bi oPstali - no nekada i iluzije mogu biti te koje koce i ne daju da se krene ka svojoj prirodi.

Sta mislite , koliko nasim zivotima upravljaju razne iluzije, predrasude, obicaji, navike a koliko ustvari mi sami???

A u istoj knjizi ima i ona istočnjačka o lavu (koji je odrastao medju ovcama u mladog lava misleći da je ovca, sve dok ga nije spazio stari lav i odveo da se ogledne u jezeru, pa kad je mladi lav-ovca spoznao ko je, ispustio je lavlji urlik i ostao samo lav)
Lično ne volim iluzije. Imala sam ih na gomile, pa prilično pogubila. A da smo im svi podložni stoji. Sve jedno kakve su. Volim svakoj istini da zavirim u okice, istina ne baš u svakom momentu. O ostalom smo pisali u samospoznaji. Činjenica je da se ne poznajemo. Da bežimo od strahova, da se identifikujemo sa drugima, ili onim što mislimo da je prihvatljivo, poželjno. Kako na ličnom, tako i na socijalnom planu. Lažemo druge, ali najviše sebe. Ipak mislim da se na polju samospoznaje može lično učiniti puno. A mi se ne bavimo sobom u tom smoslu. Čini mi se da je to osnovna pretpostavka da bolje razumemo i prihvatimo druge. Najviše zbog iluzija i nismo svesni. Istina je da treba da se probudimo, spoznamo, prihvatimo i volimo sebe da bismo bili ispunjeni.
Samo bez te naše podložnosti svojevrsnoj vrsti iluzije, mnoge bi delatnosti umrle. Ko nam je kriv kad nismo rodjeni savršeni. ))

Najveća naša iluzija je naše ''vidjenje'' sebe. I najveći broj ostalih proizilazi iz ove

Devojka je muske gatje prala
gatje prala pa se zaplakala
-Gatje moje, sokolovo krilo,
gde je ono sto je u vas bilo?

Ima li neka lična, koju biste posebno izdvojili, po čemu god, a?

Neke od mojih ličnih su:
- da nisam lažov (jesam i to vispren, toliko da i sama sebe uspešno lažem, još uvek),
- da sam u jednoj, meni bliskoj sredini, prihvaćena isključivo po svojim ličnim osobinama (90% provereno - netačno)
- da dobro procenjujem i razumem ljude (netačno - iskustveno potvrdjeno do ''crtanja''),
- da sve što razumem mogu oprostiti - netačno - ne mogu, i ovaj biser:
- da ne postoji meni dostupan muškarac koga ne mogu osvojiti ako to želim - netačno, ne baš svaki.. i bezbroj drugih, još...