U cemu je razlika.... voljeti izgubljeno - izgubiti voljeno?

Nekada davno, zivjela jedna tuzna djevojka, bila je usamljena i bez ikoga na svijetu. Sjedila je jednog dana ta tuzna djevojka na obali sinjeg mora.
Kad je ugledao Bog sa nebesa i sazali se na nju. Kako se ona igrala sa kamencicima, on rijesi da jedan pretvori u kamen srece. Iznenada, kamencic koji je ona uzela, snazno je zasijao na njenom dlanu, ljepsi od bilo kog dragulja. Isprva se silno obradovala, ali je pomislila : mozda ima jos ovakvog carobnog kamenja na plazi, pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi drugo.....
Isla tako, isla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini i pravljen samo za nju, pa brze potrci nazad, ali vise nije mogla da ga nadje.... more ga je odnijelo....
Nije bila dovoljno dobra, Bog joj je spustio srecu u ruke, a ona nije znala da je zadrzi. Polakomila se i htela jos. Ali tu nije kraj bajke.... More cuva taj kamencic srece i izbacice ga pred neku drugu djevojku koja ga bude zasluzila i koja ce znati da ga cuva.... a ta tuzna djevojka je ostala na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi kamencic.....

Interesantno da u ovoj temi nismo pisali. A usudila bih se da potpisem da se svakom od nas desilo oboje. Ja cu prva da pocnem, naravno od najlakseg.

Volim je i zelela sam da sturdiram psihologiju, no nisam bila dobar djak, a tada su psihologiju mogli upisati samo vukovci. Neorganizovana radoznalost, zavirivanje u sve i svasta, ali i sposobnost dugotrajne koncentracije, imali su za posledicu da u srednjoj skoli cesto gruvam kampanjski od ocene do ocene, sto je rezultiralo logicnom posledicom nemogucnosti upisa zeljenog, pa se ceo zivot bavim krajnje nezahvalnim poslom, koji ne bi bio tako los da ga ne radim kod nas (a koji sam delimicno zavolela, pogotovo u kreativnom delu, kad nesto od tebe zavisi), samo zahteva prilicno odricanja i drugaciju konstrukciju licnosti. To sto sam propustila voz, oduzelo mi je mnogo, znam da bih lako studirala i svoj posao volela i sa voljom radila, no ipak interesovanje je trajno ostalo, sto mi je bilo prednost, ali i veliki kamen spoticanja u poslu kojim se bavim, kao i jedan od razloga zbog kojih nisam otvorila kancelariju. Znam da nije bas srz teme, ali moze da prodje, tim pre sto ono neiscrpno polje za prepoznati i izgubiti, i imati i izgubiti moze izroditi finu seriju postova, posebno kada su ljudski odnosi po sredi.

Pa da vas vidim, andjeli

Pa lepo Oko što si iščupala ovu temu iz arhive.
Baš sažeta tema i prava da se razvije priča i osmeli da se kaže nešto što smo propustili u životu.
Teško je suočiti se sa nekadašnjim željama a bilo ih je puno. Svašta smo mogli i hteli ali su nas izbori doveli do nekih zrelih, lepih godina kada možemo to sumirati a možda i obnoviti neke. Potruditi se, pronaći tu želju za promenom, biti smeo u vaganju šta su to realni razlozi koji nas sprečavaju da ostvarimo želje ili smo možda postali inernti, komformisti i konačno da se bojimo da testiramo sebe.
Ja imam puno toga što sam htela a nisam smela a i sada imam još taj osećaj.
Generalno mislim da je to svaštarenje ili interesovanje za životom u kompletu, ovde i sada me je teško držalo na jednoj želji.
Iskreno, nije mi žao što nisam završila upisani fakultet. U zvezde mogu gledati i sada a sigurno ne bi mogla živeti sa tom strukom. Zato sam svašta radila, naučila i ono što me je definisalo to je sigurnost da mogu biti nezavisna. Pa i sada učim i pokušavam da bolje radim svoj posao. Žao mi je što nisam naučila engleski i ostala na onom, beskorisnom školskom znanju.
Dopisaću još ja svašta, samo da se razvije priča.

Dobra si, slazem se, svestrani ljudi se ponekad rasplinu, svuda i nigde:) ali zar to nije bolje, sadrzajnije. Istina kad izmakne voz - ne vredi trcati:)))

Nego, zar jos uvek zaista ima nesto sto bi htela, prepoznajes to, mozes, zelis, od tebe zavisi a ne smes

Volela bi da napravim neki novi posao tj. da se vratim na prvi moj privatni posao.
Galerija, slike, umetničke predmete, antikvitete i predmete koje sama osmislim i napravila uz pomoć dobrih zanatlija.Kreativan, istraživački i inspirativni posao.
To sam radila 2 godine u vreme Ante Markovića i nije bilo loše, čak i finansijski. Penzionerke su čekovima kupovale grafike jednog umetnika, gruzijca, koji je sam došao u galeriju i ponudio saradnju. Pravila sam paravane, ja onaj zanatski deo a drugi umetnici su prema svojim afinitetima radili ostalo.Bilo je to lep posao koji me je baš ispunjavao.
Bio je ortački napravljen i normalno da se raspao brzo.
U ovo vreme istočnjačke poplave estetike i jeftinoće, pitanje koliko bi se to finansijski isplatilo do nivoa da se može živeti od tog posla.
Druga moja razmišljanja idu u pravcu otvaranja prestavništva neke firme koja prodaje proizvode koje se uklapaju u nove evropske standarde, koje se moraju uvesti ovde.
Zamena plastičnih kesa, papirnim, npr. i verovatno ima toga još dosta šta se treba i mora zameniti u domaćim proizvodima. Ovom poslu bi trebalo posvetiti veliko istraživanje i odabrati konkretan proizvod.
Vidiš Oko, svašta mi se mota po glavi. Treba usmeriti misli i energiju u jednom pravcu.
Normalno želim da u ovom sadašnjem poslu izvučem maksimum jer i to je dobar posao.

Iskreno, nisam se iznenadila, ja sam tutumrak za takve stvari, vazna je ta ideja i vreme realizacije, ti to prepoznajes, dobra si. Nikada nisam radila pv posao, izuzev besplatno za prijatelje i njihove prijatelje... Bar to vise ne radim. Valjda zato sto sam se ukorenila u svojoj firmi, jos gore - istinski se vezala. To je potop.

Ne zaboravi da je u Bg drugacije. Ovde ide butik-biznis za one koji imaju koliko mi.

Uvek se može izvući nešto iz svog okruženja, sredine. Kad sam sređivala prostor, pre mnogo godina sav materijal sam donosila iz Užica. Prijatelj me je obaveštavao šta ima i gde. Ja sa dolazila punila kola elektro materijalom i vukla za Beograd. Mermer sam takođe dovukla iz Užica. Imate odličnu fabriku. U sevojnu sam kupovala mesingane lajsne i pravila neke stolice od njih. Da sam u Užicu, mesing bi mi bio materijal od koga bi nešto pravila. Divan metal, lepe boje, tople i otmene i lak za rad.