Cinjenica je da je prosek trajanja braka sve manji..vise se ne govori o onim "kriznim" godinama, ispada da je svaka krizna. Sta je, po vama, ono sto nikako ne biste istrpeli , pa ni po cenu opstanka veze?
Pitanje za one koji su izasli iz nekog braka-da li ste nekad dosli u situaciju da se pokajete, u nekoj narednoj vezi kad ste shvatili da se u vezama uglavnom sve svodi na isto il bar slicno, da se neke stvari jednostavno moraju istolerisati i da svaka nova zena/muskarac ne znaci automatski i bolje resenje?

Pa najteža i najsladja je prva godina ili početak veze i zajedničkog života. Upoznajete se i uskladjujete. Navike i dobre i loše. Važno je i presudno biti otvoren i ako ti nešto smeta, reći. Rešiti odmah nastali problem, odlaganjem postaje sve veći.
Posebno žene treba da razmisle kod potrebe da svom "srculencetu" udovolje preuzimanjem obaveza u kući jer se to pretvori u veliku stalnu obavezu. Zadržati svoje prijatelje i navike, on će sigurno. Odvojiti vreme za sebe, ostanite ono što jeste. Vreme koje dolazi, navike koje se stvaraju nek budu zajedničke, uskladjene i one čine brak. Nema garancije za uspeh i život, sami ga pravite i to imati na umu stalno.

Pa najteža i najsladja je prva godina ili početak veze i zajedničkog života. Upoznajete se i uskladjujete. Navike i dobre i loše. Važno je i presudno biti otvoren i ako ti nešto smeta, reći. Rešiti odmah nastali problem, odlaganjem postaje sve veći.
Posebno MUSKARCI treba da razmisle kod potrebe da svom "srculencetu" udovolje preuzimanjem obaveza u kući jer se to pretvori u veliku stalnu obavezu. Zadržati svoje prijatelje i navike, ONA će sigurno. Odvojiti vreme za sebe, ostanite ono što jeste. Vreme koje dolazi, navike koje se stvaraju nek budu zajedničke, uskladjene i one čine brak. Nema garancije za uspeh i život, sami ga pravite i to imati na umu stalno.

Nema pravila.
Imam staž u zajedničkom životu, još malo pa za penziju pa opet mi se čini da nisam ništa naučila.

Ne bih lako istrpela nepoverenje, ogranicavanje, bilo kakvo ponasanje ili nastojanje koje me zaista gusi. Mislim da bi mi to ubilo svaku emociju i volju.

Takodje, ni prevare. Sve jedno sto racionalno mogu mnogo toga da razumem, nije to za mene. Uvek sam za fer igru, dok je muzike neka tece, ako je nestane, pa Boze moj, sta da se radi, svako ide dalje svojim putem, kad god da se desi. Eto.

Svašta bi mogla da vam ispričam na ovu temu ljubavi, zaljubljivanja i poverenja.
Kako se izgubi pamet kad se zaljubiš i kako je bolno kad to shvatiš.
Još pomalo boli pa ću to ostaviti za kasnije, neki mesec, godinu .

Istina je - da retko ko voli istinu. Ljudi su onakvi kakvi su, na nama je da ih takve prihvatimo ili ne. Na pocetku bilo kakve veze, dok feromoni i strast rade svoje, skloni smo stvaranju bajki u sopstvenoj glavi i sve izgleda divo i bajno a niko i nije svestan preko cega je sve presao. Kad zanos prodje, ta druga osoba je ona ista sa pocetka veze, samo je vidimo onakvom kakva jeste - lisenu iluzije koju smo sami stvorili o njoj. I gde je tu laz???? Pa lagali smo sami sebe - to je prava istina. I naravno, oni sto se kunu da su samo iz ciste iskonske ljubavi s nekim - odlaze (ako u medjuvremenu ne budu ostavljeni jer se i druga strana osvestila). Oni koji imaju snage da prihvate zivot onakav kakav jeste (i ne zive u stalnom bezanju) suoce se sa stvarnoscu i donesu konacnu odluku o tome da li je stvarnost moguce prihvatiti ili ne. Za mene je totalno ludilo trpeti fizicko i psihicko zlostavljanje, al drage moje, ako ste mislile da ste "uhvatile" mangupa i da ce do kraja zivota imati oci samo za vas - vasa iluzija ce jako brzo nestati kao i sve iluzije ovog sveta.