ljubim gorsko,srecna shto joj se dopada

Dragi moji,tek juce naucih kako se oslikava tekst:)
Obzirom da sam laik u svemu i da zelim uvek da ucim,srecna sam shto svoje stihove mogu oslikati onako kako umem....skromno za sada.
Tako da cu sada preneti neke koje sam vec uradila.LJubim svoje drage prijatelje na ovom meni tako dragom forumu.

[url]

[url]

[url]

[url]

[url]

[url]

[url]

[url]

[url]

[url]

[url]

[url]

zutaruzasdunava sve cestitke,svaka cast na stihovima predivnim.

''Osvajana i napustana postavih zid sto na tvrdjavu lici''

[url]

Hvala Bistro okano moje ...lepo .

Jedna ljubavna,
nekoliko reci koje se dele
na male i velike.
Na smisalene i besmislene
Vredne i otrcane.


Jedna ljubavna,
u zoru pred svitanje,
s bolom i melodijom
s radia...Tv-a.
Jedna Magdalena
Od Olivera ili nekog
drugog Olivera...
Da boli,slama.

jedna ljubavna,
ne potrebna a vazna
Od suza i smeha satkana,
u noci bledog meseca
pod zvonom crkve

Jedna,
samo jedna,mala
nishtavna,ljubavna...
da sroci dve ili tri reci...
O tebi,meni,besmislu...
tek da je ima,tu da se nadje...

Da drhti,
podrhtava....
Cvili ko` violina,
ta mala,
ove noci rodjena,
tebi u inat.

Nadja

Ne postoje proste stvari
postoje proste uobrazilje.
Pod njom mi smo manji od nje
i one naj jednostavnije postaju
beskrajno slozene.

Na takvoj jednoj
srela sam tebe .

A` imala sam kazu
snaznu volju.

Uzde su mi bile put,
korbac tvoja strast.
Dobro i zlo,tvoja energija.

Imao si i ti
snaznu volju,
dok nisi sreo mene.
Tvoja bezvolja je zasluzila moju ljubav.

I kada se potpuno oslobodismo
Uzde nam se olabavishe,
korbac sluzi za ukras.
Dobro i zlo se na svim putevima
igraju u trku.
Eto,kakav je u stvari zivot?!
Malo cudo,zar ne?

Nadja

Srnino-smedje

Bez cilja,zagrljaja,
Tami,beznadju,
Ljubavi posustaloj
u nemirima
raspuklih dana,
Vazama od Venecijanskog kristala
napuklih rana,
Zivi moja golotinja.

Srnino-smedje,
Plavo i zeleno u krvi
Koja nema boju ali ima tok;
U snu koji lici na moru,
Ali ima kraj...

Necu da molim da se vrati taj zov divljine
Susret golubice i shume,
Plac
Srnino-smedje boje,
Shto vreba da zgrabi,
Ovo shto ostalo je.

Mili,
U dubini reka zivi
Napukla negde,
Sasushila,prepukla.
Plakala je,
Dok mogla i umela je.

Zalila za onim,
Shto videla nikada nije;
bajku bez kraja
Vrata bez raja
i
Sudbinu svoju kletu.

Nadja

e zutaruzasdunava stvarno su pesme nemam reci,ako ti ih pokradem jel neces da me tuzis za zloupotrebe autorskih prava...

Veliki sam laik za umetnost. U skoli sam ucila za ocenu, cesto se nisam slagala sa zvanicnim stavom kritike ili teoriom. Uvek sam se divila umetnicima koji su me doticali, ne svim, kao i pesnicima i isto ne svim. Pred retkom slikom, redje skulpturom, mozes ostati nem jer te preplavi, visak su reci. Kad procitas pesmu (ne sve)nesto u tebi se pokrene, prosto oslabis, postajes previse mek, tanan, kao i kad slusas neku dobru instrumentalnu stvar, iako ne znas, isto ne svaku i ne uvek. Ili ih nosis u se kao deo svoj, svoje istine.

A onda se suocis sa onim drugim stvarima koje te istu celog, stajes uz korak kao vojnik i ides dalje, guseci tu tananu slabost, ako je uopste slabost, pa bauljas kao slepac u prekrasnom parku lepote, koju ne vidis. Ubedjena sam da u svakom od nas cuci pesnik, no mu Bog, ili sam sebi, nije dao moc da se razgolici, ne samo zbog stida, no zbog sopstvene ranjivosti.

Ponekad uronim u taj svet, naravno po sopstvenom izboru, pa raznezeno pocnem komunicirati sa sinom o utiscima, no on me tako poklopi sa primerenim stosom, da me prodje svaka zelja da ista kazem.

Niko mi ne moze oduzeti uverenje da u mnogo cemu propustamo dozivljaj snage harmonicne poezije, samo da smo porasli koliko smo mogli, mi sami sa svojim raspolozivim snagama, samo da sve to nismo gusili zbog treba i mora. Sto ovo pisem ovde, ne znam, znam da dunavski ukras nece zameriti.

Neka tuga nocas
Pokushava da pleni,
Ugnezdi, izmedju dva
porebarna luka;
Dva uzdaha i
Jednog secanja


Tajnim glasom
Do tvog srca
Prahom zlatnim,
Stopama srebrnim,
Sluti:



Prazninu i bol
U mozgu bez tokova
Mislima koje plutaju
I traze sklonishte


Snovidjenjima u zoru
Na sprudovima golim'
Bez zagrljaja i svetlosti,
Njishu se zavese,
Dok vetar ulazi ko znalac
U moju sobu,sparnu


Sat otkucava
Ritam koraka
Sa kapaka,
Sa kojih se spushtaju
Dva pogleda u prazno


Sve to u mrezi
Zaborava,casova
Bez zvona u gluvoj
Tishini

Stvarana je pesma
Moja pesma tebi,
Ljubavi nedosanjana


Bez kajanja
I dalje prashtam,
Zivotu i Sudbini

Nadja

Ne umem ja to....
Da te izludim samo?!
Ja trazim vishe,
dok poljupci tvoji
po grudima mojim,
pljushte poput kishe.

Ne umem ja to....
da te pustim da snevash
pored mene zive,
snove neostvarene
o drugoj zeni?!

Uzecu sve svoje,
da te izludim,
ucinim srecnim...
Ti da ostanesh ceo,
obljubljen samo.

Ne umem ja to...
Da te posle svega
Ljubavi moja,
kosom ne pokrijem,
dojkama ne zapojasam...
Da te ostavim,
ne pozelim vishe il`nedaj Boze,
zapostavim!

Htela bih da Ljubav tvoju
zapamtim,
dok oci moje
sve tvoje vole i srce kuca
u grudima a` radost zivi
na usnama!

Ne umem ja drugacije...
takva sam,prashtaj!
Okov sam tvoj i Ljubav tvoja.
nauci me da to razdvajam.
San od Jave
Dan od Noci
Zelju od Zelje
Pelin od Strasti!

Htela bih,
da ljubav tvoju zapamtim
i oci kad uzgasnu moje...
Ne! Ne umem ja drugacije,
oprosti mi,blago moje.

Nadja

RUZA

U zanosu ljubavi,
pozudi stvaranja
dok slikash oci snene
jedne zene,
ja budim se u suzama

Na jastuku ruza polegla
bela.
Na odlazak podseca njegov,
u zvezdanoj noci ljubavnoj
Bila je velika,
zanosna u lepoti stvarana

Danima,nocima...
Prolecu i letima...
Grcala je grlica
jetko ponekad i besno
ko devojcica...

Prashtala i mashtala
dok suze su se slivale...
Zelela i molila
da brod se vrati i kormilo

Ti nocas na njega licish;
tragom ljubavi iste
vrelinom poljubaca slicish,
na vatru u grudima
i bol u preponama

Primakni se blize,
da oci ti poljubim
usta celivam i zamolim
da mi u krilo glavu stavish,
reci shapucesh nezne a onda
odesh i ostavish,
da oci moje polegle
u nebo gledaju...

Ako se ikada vratish,
poljubish opet,
ja celo srce tebi cu dati
i cashcu svojom darivati
Ljubav tu...vecnu!

Nadja

Cutim godine
dane i sate
Cutim vreme
stvaranja,
breme postojanja

Nisam selica ni mrav
U jednoj utrobi obe
rodile.
jedna je ptica,
druga je insekt
i obe pevaju

U koritu rte,zovu ih
i hrpe!
kazu da se pale
a ne da se peru
Primi pomilovanje
Zivote

Bolje ti,
nego ja!
Ja sam u tom
trenutku postala neko
a ti cutish zivot

Nema me...
negde sam u vakumu
Mozda me vidish ko selicu
il mravicu?
Vredne smo obe;jedna
sam ja i druga sam ja....

Ili sam samo senka odbegla?
To meni ti kazi...
Ti stvarash ja gledam!
Kreirash dezen i boju
I shetash me golu po
Otkosima....

Moj zivote,moje breme
Vidish li ti ....
da je i tebi odavno
isteklo vreme.
Vidish li?!

Nadja