Kako da oprostim???
Ma ne oprastam i tacka!!! :twisted:

:OCI: ma oprosti videcesh da cesh se bolje osecati..

A kome da oprostim i sta da oprostim??

Osecam se bolje, sigurno sam nekome nesto oprostila.

Ne moras da razumes necije postupke da bi mu oprostio !!!

Previse ces gorcine popiti,
ako budes sve pravdao.

Postoje stvari koje se nikad ne oprastaju. Ne bih nikad mogla zgaziti samu sebe - da bi se bolje osecao neko zbog koga sam se ja osecala lose.

carica si

Kazite zivotu sta zelite
a onda dozvolite da se dobro
i dogodiiiiiiiii

Sve je u nasim zivotima ogledalo nas samih.

Hvala svima vama koji ste oprostili meni, mene, ovakvog. Kakav Sam
Neprimeren u kuckanju.

Leepe reci, potrebno je pisati.
Ovo je ipak, to sto cini ovakav forum lepim.
Malo sam odlutao..

Zaista ne razumem zasto ovo vec jednom ne prestane?
Zar ovde nema drugih tema osim medjusobnih odnosa dva clana i placa?

"...Put u pakao je poplocan dobrim zeljama...."
Nema garancije ni za sta u zivotu. Jedino je sigurna i izvesna samo smrt.

Jeste zvrchak, slazem se, svet je sazdan od neprekidnih promena...

Istina je da je oprastanje proces. I nije cudo sto se neke stvari vrlo tesko oprastaju. Samo oprostaj bi trebalo da dobro posluzi oboma, i onom koji prasta i onom kome je oprosteno. Samo tako ima svrhu kroz tu pouku - vazno je da se razlog povrede ne ponovi, niti povreda dozivi.

Teško je tako generalno davati odgovor oprostiti ili ne.
Mnoge stvari oprostim, hoću da razumem i opravdam razlog.
U slučaju da me je bliska osoba povredila iz loše namere,
sa predumišljajem je već nešto sasvim drugo. To ne opraštam
nikada, ne zaboravljam i definitivno joj neću dati da mi ikad
približi. Finito, the end, gotovo zauvek i tu nema priče.
Kako živim sa tim, super, očišćen prostor, lakše se diše.

Baš sam nekako besna sama na sebe kad neko napravi neku grešku
tj brljotinu ili loš postupak a ja tražim grešku u sebi. Preispitam da
nisam ja kriva za to, da nisam izazvala, normalno ne namerno takvu
reakciju. To mi oduzima žestinu da odmah reagujem. Promislim dobro pre
nego što izvedem zaključak da je "to" ne oprostivo. Kažem ja razlog
svog besa ali mnogo mirnije nego što je stvaran bes u meni. Pa volela bi
da sam drugačija da prasnem, srućim sve odjednom u lice odmah i punom
žestinom koja me obuzme u tom trenutku. Šta ću bik, staložen, primišljen.

Nevene, nisi ti prost samo ti je komunikacija sa ženama takva.
Svidjaš, ne svidjaš, voliš-ne voliš. Ja tvoje komentare prevedem i onda
su oni prihvatljivi. Pa mislim da smo to na samom mom početku boravka
na ovom forumu razjasnili. Drago mi je da ti se dopada ono što pišem ali
nije to tako da bi se dopala nekom odredjenom, muškom, ženskom već
razmenjujem svoj stav na odredjenu temu.

U chatovanju, cini mi se, ima tema Forumas. E, tu sam napisala da ja pojma nemam sta je to forumas, upravo zbog odredjenih relacija u komunikaciji na forumu...
Ustvari, licno forum i dozivljavam, odnosno vidim (prvenstveno) kao razmenu misljenja o temi ili u vezi sa temom. Pri tom nikad ne ``lepim`` nista licno, naprotiv trudim se da sve sto bi se moglo tako shvatiti izbegnem (izuzev simpatija prema nacinu ili misljenju nekog clana, ili licnog neslaganja sa necim). Licno (ako se to tako moze kvalifikovati), razmisljam samo u delu da bolje razumem sta je ``pisac`` hteo da kaze (ako je tema ozbiljna, ili post).
Svaka preterana komocija se, kad tad, ``obije o glavu`` (oboma), da tako kazem, prvenstveno zato sto se ne poznajemo, ali i zbog preteranosti ili iskakanja iz opste-ustaljene, sviknute forme, obrazaca komunikacije. Osobu koja pise, trudim se da shvatim kroz postove na svim temama i tako za sebe stvaram neko svoje vidjenje ne nje, vec njenog nacina razmisljanja. Eto. Odosmo mi od teme... a mozda i nismo, jer razumevanje nije potrebno samo u procesu oprastanja vec uopste...

Eh, prevesti mene je tesko, a da prevod bude tocan. Jer ja neke stvari osecam i skrivam.
Kad sam onako neozbiljan ja zborim ozbiljno. Mozda bas ne zelim da se svidim kome, da vas ne razocaram, da me ne razocarate. Otvarajuci neku temu, Zene su vise ozbiljnije u pisanju o njoj. Najteze je biti blesav te u saljivom kontekstu pisati ozbiljne teme.
- Kako oprostiti... Mislim da oprsatanje u stvari i nema jer se ne moze zaboraviti. Ukus zaborava je veoma gorak i tezak, i zavisi od situacije i samog desavanja. Ali, ostaje ona mala stvar - kako oprostiti-zaboraviti. -
- O vasem ozbiljnom pisanju cesto ramisljam, i ako zivim u nepoznanici svojih osecanja, kako vas prihvatiti, kao pisca, kao pisanu rec ili osobu koja je vredna mojih osecanja i poverenja.
- privatno sam mnogo iskreniji, u pisanju na primer na MSN, ili u okce kad se gledimo
Eh, - i moje srce zna da zaboli, da poklekne i pred ocima mojim.