Moramo da se otrgnemo od proslosti i da svima oprostimo!
Mi sami jesmo oni koji pate ako neprestano zalimo za prosloscu.
Mi sami dajemo dogadjajima i ljudima iz svoje proslosti moc nad
nama, i te iste situacije i ljudi drze nas u mentalnom ropstvu.
Oni nastavljaju da nas kontrolisu ako se trvrdoglavo drzimo
"neoprostivog".
Kako oprostiti nekome ko te je bezbroj puta povredio i nastaviti
zivot dalje...

Ja nikad ne oprastam

Uglavnom oprashtam, medjutim nikada, ali nikada ne zaboravljam. A volela bih.

__ Oprosti mi, molim te! Kako je to divna rec. Rec koja daje nadu . Rec koja se veoma tesko izgovara,i povredjuje vlastitu suetu, EGO!... Oprostiti, jos je teze: Da sam znao oprostiti, danas i sam nebih bio povredjen.
Mozda nisam dovolno volio ili me prijatelji od tog odgovorise, ili moj prkos, ili nesto zlockasto u meni... Neznam.
Znam samo, da oprostiti velica covekovu osobinu i karakter, a rec "oprosti mi" priznanje o pogresivosti pa kako covek bio velik i mocan. :twisted: :twisted: neven

Kad nesto razumes iako se ne slazes - lakse je...

Hi, hi, hi ali muskim golemninama, za one preterane bezobrazluke, jednostavno je - skoncentrisan brz pokret desne noge sa simi cipelicom na tacno odredjenu visinu, pa nemas potrebe oprastati

Ima jedna stara arapska izreka koja kaze: "jedna greska moze biti slucajna, ali druga to vise sigurno nije"...Oprastam, ali ne zaboravljam.Oprostila sam osobi sa kojom zivim, imam divno dete, ali...uvek to "ali", jos uvek boli i nikada nece prestati.Vremenom to postane hronicno, ne osecas svakodnevno...jednostavno postane deo tebe...i srecan si kada i dalje boli, jer znaci da ti nije svejedno, da mozes osecati i da neces napraviti istu gresku...neces povrediti nekoga do koga ti je stalo.

Tvoja pisana rec, je nseto naj- bolje i lepse sto se moglo desiti na ovom forumu. Ti si ljubav i pesma, ti si radost i oprostaj. Samo velik covek, oprasta za dobrobit porodice, prijatelja, svoga srca. I tako dobija jos jednu sansu za radost, i srecu. Boli - ali se voli. Dovedi mi i Slatkicass i dolazim u Bor da vas izljubim. Covek cini velike stvari, jedao je oprosti i "ne zaboravi", - da ne bi na novo "oprastao. ___ :twisted: neven.

najveca ljudska vrlina jeste ;umetnost prastanja.

Treba mi vremena da shvatim a kad shvatim,onda oprostim,u dusi svojoj.

Trudim se...

Oprostim ja ali da li zaboravim...

Prashtanje je proces, bar se meni tako chini. Ne moze se "preko notji" oprostiti. Kada reshim da oprostim i kada zelim da oprostim, priznajem, ne desi se sam chin oprashtanja u momentu "kao rukom odneshen".Medjtim, nikada onom kome sam oprostila vishe to ne prebacujem, ne "naturam na nos", ne podsetjam ga na njegovu-njenu greshku. Ako bih to chinila, znachi da ne bih mogla retji ni da sam oprostila. Prashtanje, boli i u isto vreme usretjuje onoga ko prashta.
Ljudi koji me se ne dotichu, koji su mi nebitni u emotivnom smislu, ne mogu me ni povrediti, te stoga preko njihovih greshaka ili predjem ili ne predjem, to nema veze sa prashtanjem.

Ima li nešto što se ne može oprostiti?

'es', najviše boli kad nas povredi neko naš, ili ga smatramo svojim... A često ljudi kojima pomognemo čisto ljudski, smatraju da im ta pomoć pripada, da imaju ''pravo'' na to činjenje, pa ispadne da je onaj koji čini - dužan i da mora da čini... pa čak ispadne kriv dobročinitelj jer nije zadovoljio njihove očekivane potrebe...
pa ako npr. pokloniš auto - spremi se da tokom eksploatacije redovno menjaš i ulje... i takvi uvek i najbolje prolaze... valjda je to sposobnost, hm

Snezo, oprostiti je nešto drugo, garant si oprostila, garant jesi do sada

Mislim da u sustini nema oprastanja. Zapamtis, secas se da si bio izneveren. Sto su ti ljudi drazi to te pogodi vise. Razocaras se. Mozes nastaviti i dalje da budes drug sa njima da zivis ali to vise nikad nece biti kao pre. Nekako se istopi iskrenost, otvorenost, privrzenost. Pa nismo masine da se resetujemo i nastavimo dalje. Zato treba paziti na svoje postupke prema dragim ljudima. Biti posten prema sebi i kad ta greska dolazi iz nekih ruznih pobuda prijatelja ili kad vas partner izneveri. Pitanje je sta oprostiti ako ce se dogoditi ponovo.

Gea bash tako,potpuno se slazem sa tobom

OprOsTi...

Oprosti što placem
i što nemam mira
kad čujem da netko
na gitari svira.
Oprosti što tvoje ime
po klupama pišem
i sjećanje na tebe
necu da izbrišem.
Oprosti što nisam
htjela da te molim
i što više neću
prestati da te volim!!! :´(

Vraga ćeš da živiš k'o čovek ako ne možeš da oprostiš. Eto

Ljudski je gresiti a jos ljudskije oprostiti :Ko moze ;)

Pa pokusavam ja da oprostim. Razumem zasto i kako se to dododilo. Koji su motivi bili da je to dovelo do toga.
Sve pokusavam da analiziram i opet dodjem do zakljucka da ta osoba nije mislila na mene ni priblizno koliko
ja na nju.
I ako oprostim ne mogu da zaboravim. Pa dodje na isto.

Krenes sa nekim preko zaledjene povrsine. Klizavo je kao sam zivot. Okliznes se i tresnes sa svim svojim nadama
i zeljama. Razbijes se kao d*pe, dulek sto bi nas narod rekao. Mozes ti pruzati ruke ali se nikad vise neces
oslanjati potpuno na tu pomoc.