Mislim da je da neko ko nije u stanju istinski biti prijatelj, ne moze imati pravog prijatelja. Najcesce je koren svakog problema u odnosima sa drugima upravo u nama samima. Ljudi su ne samo racionalna, vec i empaticna bica, bili svesni toga ili ne.

Pisu se, slkaju i sanjaju bajke o prijateljstvu, ljubavi..., pa tim pricama, slikama i snovima bojimo one svoje, samo iskljucujuci sebe iz te price, kao da smo Bogom dani da ih imamo samo zato sto mi tako zelimo/mislimo. Pa jos dodajemo svoje kriterije koji vrede samo za druge, jer mi smo upravo centar sveta (doduse i jesmo, samo malo drugacije).

Ceo zivot trazimo sebe kroz druge umesto da se ugradimo i zivimo zivot kao sav normalan/zdrav svet. Prosto ne umemo ne traziti da nam se vrati ono sto smo (u odnosima) sposobni dati. A tu je kljuc. Daj spontano uzivajuci u samoj zelji/potrebi davanja i vec si na pravom dobitku. Kad dajes da ti se vrati, najcesce vrednost onog sto si dao preuvelicas, pa ocekujes previse. Mozda je finesa, ali istina je.

Ovo jeste vrlo istinito.
Licno imam takve kombinacije.Svaki pas ima svoju macku u istom domacinstvu.Ne podnose tudje:)

Friends | Forward this Picture

JJa sam onaj njezniji.....!!!!!

za shta nezniji?
haaaa kisssss

Pile je nezniji ...
Onaj maca maza macak, je moj drug Sjaj, ( Uopste nemam pojma gde se denuo)
Suzzana Ja kljucam, Maca samo prede ...

kljucash mmmmm....
macak prede.....

hvala ti,prelepo cvetje!!!

Hvala na pitanju dobro sam

Treba biti veran trenutnoj misli,
izbegavati nemir,sopstvenih zanosa,
sa svim sto u sebi nose.

Prijatelj mozemo biti (kao i iskreno voleti), samo kad se oslobodimo sujete, predrasuda, podrazumevanja i kad otvorimo um. Tek tada smo sposobni otpustiti emocije. Osim toga, kao i u ljubavi, tek tada prestajes da gusis druge sobom/svojim egoizmom, kompleksima, quaziproblemima, kako ko. Otvore se oke pa onda ide (ili ne ide) samo po sebi. Isto kao u prirodi, kojom mozes hodati slep ili biti ocaran tim savrsenstvom.

Najlepsi poklon koji je ucinjen ljudima posle mudrosti jeste PRIJATELJSTVO!

La Rosfuko

Pa ja na pitanje "kako sam" odgovaram stvarno kako se osećam.
Onaj ko me pita "onako" da bi nešto rekao, sledeći put će
preformulisati pitanje u nešto što nije tako lično.

Razumem to otprilike ovako> takav sam kakav sam i prihvatam se, svidjam se sebi bas takav, ja to zovem svoj na svome, a i najvise volim da sam u bilo kakvim, a posebno prijateljskim odnosima sa takvim ljudima.
Bez neke igre, preterivanja i "zavrtanja". Mislim da je to inace karakteristika potvrdjenih ljudi.
Kurtoazija je nesto drugo. Slagala bih ako bih rekla da mi je strana. Jednostavno postoje situacije, ne tako retke, koje je namecu a mi prihvatamo upravo sa razloga sto je tako svima bolje. U stvarnim prijateljskim odnosima se ne koristi, ili bar krajnje retko.

Prijatelj te voli,poshtuje i razume.
Ako je to obostrano,to jeste prijateljstvo.
Ako nije,nije! Prosto ali istinito...meni bar.

Bas tako, prosto ga volis kao rod rodjeni. Mozes da ga ne vidis godinama i kad se sretnete, kao da ste se videli prethodni dan. I ne treba u to (kao ni u ljubav) slagati bajke i ocekivati da misli i voli kao ti. On je on, a ti ga prihvatas takvog i svidja ti se sto je bas takav. Cak su mu i mane prihvatljive, razumes ih. Volis da je tu i kad si presrecan i kad si nesrecan, a i kad nije tako, uvek. Pred njim si otvoren do dna, nema zadrske, sve jedno da li si afirmativan ili ne. Prosto, to je neko ko je tvoj broj, samo sto ti citav zivot prodje a takvih, na zalost, sretnes vrlo, vrlo malo. Mozda, kada bi bili otvoreniji i tolerantniji, bilo bi ih vise. Ali tako je kako je, mi smo i tako prestali da se cujemo cak i sa onima koje smo rodili. Stvari su nam bitnije od ljudi. Nazalost.

Ima nesto u nama sto uvek trazi da ga podelimo sa drugim, kao sto moramo piti i jesti. I ima nesto sto nam se, po tim darivanjima, vrati kao bumerang, ume doneti bol, pa se zatvaramo poput skoljki, ma koliko da smo iskreni, otvoreni i tolerantni, zbog cega se sve manje istacemo, a steta je.

Cesto citam da se srecu srodne duse, svaka svojoj tezi i nalazi je, nesvesni da su boje duse iznijansirane i uslovljene mnogim faktorima, zbog cega se, ne retko- bespotrebno razilazimo, sa nekom tihom setom zbog promasenog ocekivanja. Lepi ljudski odnosi su najlepsi ukras zivota, sto nas puni, samo ako su iskreni, prepoznatljivi. Zakotvljeni i nesigurni u se, trujemo sebe i druge. Uvek sam za opciju otvorenosti i darivanja, ali sa toliko paznje prema drugom da mu prepoznamo bitno, sto ga karakterise i da to ispostujemo, makar toliko koliko postujemo svoju razlicitost.

Ma ja sam zapazio,mozda sam jedinstven slucaj sve sto sam bolji prijatelj.brat.otac.sve vishe vole moj novcanik

Taj drugi odnos delenja novčanika ostavlja priličnu pustoš.
Kad izuzmemo decu sa ostalim deliti samo emocije ako ih ima.

Ima ona stara poznata - Ako hoces da izgubis prijatelja, samo mu pozajmi novac

Ja sam pozajmila prijatelju euro namenjene za cerkinu stanarinu, znam da ce vratiti iako docni, necu mu traziti dok sam ne vrati.

Prijatelje biramo, valjda po sebi.

Prijatelj će ponuditi pomoć ako može i želi.
Isto tako je potrebno da se to ceni i vrati sto je brze moguće.
Sve druge kombinacija su malo sporne.