Koliko volimo putopise i znace li nam nesto

"ITALIJANI PARKIRAJU ONAKO KAKO BIH PARKIRAO JA KAD BIH PROSUO BOKAL HLOROVODONIČNE KISELINE SEBI U KRILO."

"NAJBOLJE ŠTO SE MOŽE REĆI ZA NORVEŠKU TELEVIZIJU JESTE DA NUDI UGOĐAJ KOME, ALI BEZ PRATEĆE BRIGE I NELAGODNOSTI."

"SPORAZUMOM O PRIMIRJU TREBALO JE OD NEMACA ZAHTEVATI DA SVOJE HARMONIKE POLOŽE ZAJEDNO S ORUŽJEM."

Kao i brojni drugi pripadnici njegove generacije, i Bil Brajson je početkom sedamdesetih proputovao Evropu s rancem na leđima, u potrazi za prosvetljenjem, pivom i ženama. Dvadeset godina kasnije odlučuje da se uputi tragom svoje zlatne mladosti, natovaren mapama i starom odećom i obogaćen britkim humorom. Plod ovog putovanja je «Ni ovde, ni tamo», zabavno, bespoštedno lucidno i grohotno smešno hodočašće od zamrznutih bespuća Skandinavije do uzavrele gungule Istanbula, s usputnim stanicama u brojnim evropskim prestonicama i varošicama – brutalno iskren i duhovit pogled iz turističke perspektive na Stari kontinent po Brajsonu.

"Brajson je zanosno provokativan... istovremeno tako duhovit i iskren da zaslužuje ako ne da mu se oprosti, a ono makar da mu se progleda kroz prste zbog toga što je mnogima stao na žulj."
Booklist

"Neviđeno smešno... ova knjiga je čudo."
Madmoiselle

Mislim da polako ''odumiru''. Informativna tehnika je čudo. Jedino kao specifičnost kazivanja doživljaja, ako čitam ovo gore. Inače, lično, rado sam ih čitala. Sad nešto drugo, i to vrlo često sa monitora. Hm

Gea dobro dosla,divne su fotografije a i zaliv je exstra,meni ostao u secanju zatvor istoriski gde su zatvarali mornare i gusare,veca vrata ulazna nisam video u zivotu, a to iskretanje noge je voerujem sanirano...

U zalivu sam provela prekrasne trenutke. Prosle godine sam bila na ostrvcetu. Prelepe si snimke napravila, i sve lepo odradila u paketu, Gea. Puna si. Slika ti je odlicna, iako hladis istegnuce. Steta sto je Sveti Djordje zatvoren, ako je jos uvek. Volim zaliv, vise zbog licnih dozivljaja tamo, inace za kupanje vise volim otvoreno more.

P.S. Ne pazljiva si Gea, malo, malo, pa ... Tebi je izgleda malo 24h na dan. Ljubim te akcio Hvala ti za ugodjaj tvog posta

Hvala drugari. Bilo mi je lepo. Zaliv je lep ali ja još uvek tugujem za dalmacijom, ostrvima i mirisom borova. Svako mesto poredim sa plažama na kojima sam provela 20 godina. Sećanje se nadogradi tugom da tamo više nemam kuću i pitanje kad ću imati prilike da odem u te biserno plave uvale u kojima se oslikavaju borovi a zrikavci nadjačavaju zvuk talasa.
Dan mi je uvek kratak za sve što hoću. Sada pokušavam da se svesno usporim. Spremići neke sličice moje akcije koja me je okupirala zadnjih par nedelja. Priča, pre i posle.

I ja sam u nekoj akciji kojoj ne vidim kraja. Prosto je tako kako je, ono stao ne valja sto nisam gospodar nad svojim. Bice bolje.
Zasto usporavati, ako te akcija ispunjava, Gea? Ni ja ne volim razvlacenje. Nikada nisam, niti kukumakanje, kad postoji mogucnost da se nesto popravi.
Uvek sam mislila da cu u ovim godinama puno putovati, a ne mrdam dalje do iza coska, ne mogu ni do cerke. Tako to biva, ali nikad se ne zna.

Moja usporenja su vezana za npr. silaženje niz stepenice. Gledam da više netražim ključ po tašni ili tome slično.
Moje želje i trud su usmerene na neki mirniji i staloženiji život. Više mi nisu putovanja ono što želim. Možda, Barselone jednog dana