Bog jeste jedan. Sve jedno kako ga zovemo ili poimamo. Svako mora da ima Boga. Svoju veru, svetinju. Bez toga nije kompletan. Sve što je dobro, što zrači ljubav, lepotu baš, pozitivnu energiju, ravnotežu, istinski mir, čudesnost...Dobro postoji. Ateista ima pravo da ne bude verunik u klasičnom smislu reči. Suštinski, vernik je, često veći od deklarisanog vernika. Poštujem, istinski razumem ljude koji ne mogu da veruju na slepo. Mislim bez provere, sumnje. Svako bira svoj put. Dobro je da je tako.

Svako ima pravo da veruje.Nije bitno ime ni naziv ali svako ima nesto...

Uvek sam volela da posecujem crkve bile one katolicke ili pravoslavne.
Volela bi za vreme leta da se rano ujutru setam pored mora i
odlazim da slusam orgulje u crkvi. Mir i lepota tog zvuka me je
privlacila bez ikakve premisli o veri. Kasnije sam turisticki
obilazila i pravoslavne, npr. sve na Fruskoj Gori.
Pre dvadeset godina sam se krstila iz sopstvene zelje i bas
nejasnih motiva. Bio mi je potreban taj cin kao pripadnost jednoj
grupi, pravoslavnom narodu. Nisam vaspitavana kao vernik pa ni
kao srpkinja. Ja sam bila jugoslovenka u punom smislu te reci.
Krstenje je bilo svecano, jednostavno i drago mi je sto sam prosla
kroz taj ritual. Dobila sam od monahinje dugu srpsku kosulju.
Atanasije Jeftic je imao pristup kao prema detetu koje uvodi u
pravoslavlje. Bio je strpljiv i objasnjavao je svoje postupke,
pomazanja, da se to ulje radi na hilandaru od mirisnih biljaka.
Yalio me je dobro, sa par bokala vode. Osetio da sam skupila dosta grehova.

Desanka Maksimović

Srnina molitva

Istoku okrenuta,
srna pod borom kleči,
moli se molitvom zverinja,
bez reči.


Od jutarnjeg sjaja
oči su joj crvene,
ne vidi oko sebe ništa,
ni okolno drveće,
ni jezero, ni mene.


Hiljadu je vekova dizao
njen visoki hram,
vajao stubove u njemu,
Gospod sam.

Mahovinom je zastro
kamen goli,
da bi srna imala
gde da se moli.


Istoku okrenuta,
moli se dignute glave
da borovi pravo rastu,
da zime ne budu ljute,

da drvo novo nikne
na mestu gde staro se osuši,
da u jezeru voda
nikada ne presuši,


da jasne budu zore,
da šumu mimoilazi grom.
Istoku okrenuta
moli se za svoj dom.

I svud iz borove kore,
kroz šume hram,
mirišu tamnjan i smola.
I dok se moli, sveću
drži joj Gospod sam.

Tražim pomilovanje

- za vrline u mane prometnute

Za one sto se zbog vrline preterane,
medju ljudima nedozvoljene,
izopace,
za coveka koga andjeo zacne,
a djavo dotka,
…
za ljude nekada tople i krotke
kad zlom prevazidju i sebicnjake;
…
za coveka koji se nadljudski odricao
kad pozudno zatim stane da jagmi.


- za naivne


Za one kojima se cini
da su jednaki
siromah i bogati,
slab i jaki,
nesudjen i onaj koji se sa robije vrati,
bezruki i covek s rukama obema,
miropomazani i odlucen od vere,
zvani
i onaj sto pred vratima ceka,
za njih, za sebe,
za svakoga coveka
trazim pomilovanje.

- za one koji se spoticu preko praga


Trazim pomilovanje
za bezazlene,
za njine zacudjenosti nedogledne,
za ljude vecno maloletne,
za utopiste,
za preko vode prevedene zedne,
za preko blaga prevedene ciste,
za onoga sto snove vazdan dene,
za tihe, za setne,
za one sasvim drukcije od mene
i za one sa mnom istovetne.

Za nespretne i neuke,
za one koji se spoticu preko praga,
koji casu ispustaju iz ruke,
za one sto uvek u prikrajak stanu,
koje svaka mala stvar razdraga,
s kojim se svaki radosno sretne,
za one koji idu zamisljeni
kao da nose kapljicu na dlanu,
za one koji nisu slicni meni
i za one sa mnom istovetne.

Blagorazumevanje trazim
za zene koje nisu dale
bogu bozije i caru carevo
koje nisu zanihale
u kolevci dete,
za neblagoslovene,
za zene
koje pred sobom nose transparente
snova i maste
u cijem krvotoku samo pesme sume,
za one cija srca plode,
mirisi i zubori vode,
cija su narucja puna samo oblaka,
koje kao ptice nad zemljom prave gnezda
i vodeno cvece lepote rode.

Za svakoga koji izlazi iz reda
svakodnevna,
naviknuta,
koji opcinjen luta
nekud van druma drevna.

..................
za sve zanete i nedovrsene,
i za mene.
Desanka Maksimović