Пошто се често спомиње теза да атеисти постоје јер је Бог сам дао људима слободу избора, да верују или не верују, волеo бих да се изјасните о томе шта је за вас слободан човек и шта је то човкова слободна воља.

Znam da nisam slobodan covek. I da niko moj nije. Niti takvog poznajem. Ne bih bila slobodna cak da zivim 7 zivota odjednom (k`o svaka "macka"). Cak ne mogu ni da zamislim sebe ne vezanu za nekog ili nesto u smislu da taj/to ne uslovljava ili ne utice na moje delovanje, ponasanje...
Mislim da sloboda izbora postoji i da (svesno ili nesvesno), svi biramo. I da nas taj izbor razvija, unapredjuje kroz iskustvo zivljenja onog sto sto smo izabrali, bez obzira kakav je taj izbor. Divno bi bilo da smo toliko razvijeni da svesno, slobodnom voljom biramo.
Dok ovo pisem setih se naseg porodicnog prijatelja koji se (u jako, vanredno teskim okolnostima) iskreno i potpuno posvetio veri. To vise nije bio isti covek. Cak mu izraz lica nije bio isti. Vise puta mi je rekao da je sve kako treba da bude. U razgovorima sa njim, vise puta sam imala slican utisak kao sto je utisak onog posebnog mira sto okruzuje manastire i neke izdvojene crkve. Sa njim je bilo nemoguce voditi prazne razgovore. Dugo se mucio. Njegova zena kaze da se nikad nije pozalio... Mislim da niko od nas ne zna sta jeste. Sta ima u sebi, ko je stvarno... Da znamo, mozda bismo imali svesnu slobodnu volju

Ateista, postoji Sjaj, Slovaka u S.Pazovi je mnogo i gotovo svi su "ateisti".... TUGA.

"....da bude volja Tvoja i na zemlji, kao shto je na nebu..."

Snežo, potseti me na jedan razgovor sa mojim prijateljem o molitvi. Između ostalog, pričao je da je molitva istinska težnja duše ka Bogu. A jednom, kad mu rekoh da poimam Boga kao apsolutnu ljubav, nasmesio se i rekao: ''Reci, reci, definicije... To nije um, to se oseća, preplavi te... Tek tada možemo da pricamo.''

Da li se molite?
Formalno (''odradite'' molitvu pukim izgovaranjem sviknutih reci) ili stvarno, iz sebe celog?
Da li je molitva put ka Bogu, duhovnosti uopšte?
Da li istinska molitva i sebičluk mogu zajedno?

Ne pricam s njim, posvadjali smo se davno

Ili:
Osećaš ili ne osecaš...
Znas ili ne znas...
Verujes ili se bojis...
Ili si samo sujeveran....
Ili uopšte ne mislis o tome.... :do:

Da li sudbina bira čoveka ili čovek sudbinu!

Quo vadis Domine? (Kuda ides Gospode) Prema hriscanskoj legendi i verovanju, pitanje koje je apostol Petar postavio Isusu. Na sta je Isus prorocki odgovorio: "Dolazim u Rim, da ponovo budem razapet, jer to je moja sudbina".

Realna slika sveta izgleda tako da - uvek postoje oni koji veruju, ali i oni koji ne veruju u astrologiju ili u mogucnost predvidanja dogadjaja, tj. u sudbinu. Svidjalo se nekom ili ne, to je neosporna cinjenica koja odrazava realnu sliku naseg evolutivnog nivoa, odnosno nivoa saznanja! Naravno, uvek treba postavati razlicita misljenja (cak i ona suprotna), jer svako od nas zivi u svom licnom uverenju, da se sudbina svodi ili na "slobodu izbora", ili da - nasa "sudbina odredjuje sve, pa i slobodu izbora". Medjutim, oni koji su se bavili "slikama iz buducnosti", kao i predvidjanjem dogadjaja ili "prorokovanjem" tih buducih dogadjaja, bili su jednoglasni u uverenju, da nikada i nista nije slucajno.....Dakle, svako vreme i podneblje je imalo i "svoje osvedocene proroke", i to pocevsi vec od Biblije. Naime, u okrilju svih religija postoji kult i verovanje u sudbinu, sto je narocito izrazeno na istoku, gde se posebno izdvajaju Islam i Budizam (kao najuticajnije religije). Zatim, verovanja u sudbinu i dokazi koji potvrdjuju "zapise" o tacnom predskazanju razlicitih dogadjaja (bilo da je rec o sudbini naroda ili o sudbini pojedinca, najcesce vladara) postoje u grckoj i rimskoj mitologiji (najcuvenija su: Pitijina prorocanstva, Prorocanstva Apolonovog hrama u Delfima - Delfijska prorocanstva, Sibila - Sibiline prorocke knjige i mnoga druga imena ili prorocki zapisi).

Cuveni proroci novijeg vremena su: M.Nostradamus, A.Krouvli, J.Kepler, A.Leo i ostali, koji su takode iza sebe ostavili osvedocene "zapise" (pisane tragove) o buducim dogadjajima. Poznato je, da se sa njihovim "zapisima" ili prorocanstvima cesto manipulise (iz razlicitih politickih i ekonomskih razloga, ili da bi se ocuvala "moc" odredjene grupe pojedinaca koja upravlja "vrhom piramide"). Najbolji primer za to su Nostradamusova prorocanstva koja su dosta cuvena, ali i "prepakivana" u razlicite verzije. Uostalom Nostradamusova prorocanstva su dosta obimna i "simbolicna", tj. dvosmislena ili metaforicna, tako da ostavljaju mogucnost za delimicnu promenu pri interpretaciji i tumacenju.

Sva prorocanstva jasno ukazuju na neospornu cinjenicu - da su cuveni proroci tacno predvideli sve sto su unapred najavljivali kao "predskazanje" ili sudbinu. Njihova prorocanstva su sacuvana u legendama - predanjima, ili kao "materijalni" dokazi (knjige i zapisi). Postoji jos jedna jako vazna cinjenica - oni su tacno predvideli i (godinu, mesec i dan) svoje smrti.

Sa psiholoskog stanovista, najzanimljiviji ili "najcudniji" momenat je da su to "mirno" prihvatili i da nista nisu ucinili u smislu "odlaganja", cak nisu pokazali ni strah (smatra se da je to jedan od urodjenih nagona za samoodrzanjem) u borbi za zivot, koji bi bio svojstven "obicnom" coveku. Ovo zaista deluje zbunjujuce sa stanovista psihologije, ali sigurno je da postoji i adekvatno objasnjenje. To objasnjenje za sada predstavlja nedokucivu tajnu ili neresivu zagonetku, jer "obican covek" jos uvek nema odgovor.

Naime, sustinski odgovor u tome da nikada i nista nije slucajno. Sto znaci da covek koji svoju sudbinu ne poznaje, mozda i ne treba da je zna. Dok onaj koji ima spoznaju o svojoj sudbini ili o sudbini naroda, ima i ogromnu privilegiju ili teret.

Dakle, uvek postoji dobar ili opravdan razlog zbog cega se nesto desava ili ne desava. A da li je covecanstvo doseglo svoj evolutivni nivo spoznaje "dobrog", "bozanskog", koletivne svesti i Univerzuma; kao i da li covek dovoljno dobro poznaje samoga sebe? Razmislite o svemu tome i potrudite se da sto bolje upoznate sami sebe, kao i svet oko sebe - Sta Vi mislite o tome?