Mislim da jesi u pravu što tako misliš, ukrasu moj.
I sama mislim da nije lako voleti, čak mislim da je to sposobnost, i to ne sveprisutna, da je dar sa neba. Jeste odgovornost ali i obaveza, iako ovako rečeno grubo zvuči. Samo iz ljubavi i možemo dotaći ono što čoveka čini njime, a to nema veze sa mozgom, pameti, inteligencijom. To je emocionalni nivo, ono što obe strane povezuje u istom osećaju i istovremeno ih otvara, razbija oklop školjke, ne kriju ono što stvarno jesu. A krijemo iz izujedanosti, straha, zablude, želje za predstavljanjem sebe kako bi trebalo... Kad smo otvoreni, kad smo prihvatili sebe takvim kakvi smo, sa svim svojim manama, nesavršenostima, tad je manu lako razumeti, a tako i prihvatiti i tudju, pa i voleti drugog takvim kakav je (volim tvoje postove ukrasu, najčešće me inspirišu da ozbiljnije pišem, ali i razmišljam...).

Niko nije perfektan...
Perfektnost idealiziramo mi sami ... kad se zaljubimo.
Sve mane gledamo kao vrline,za svaku gresku trazimo opravdanje...i stvaramo ideal iako dobro znamo da je sve relativno, kako u zivotu tako i u ljubavi... idealno ne postoji.
I posle... tokom vremena, mozaik se sklapa...
Upotrebimo razum, jer razum smo malo koristili dok smo bili zaljubljeni....i ?
I dobro je ako smo se izvukli bez velikih posledica.
Pouka je valjda ... polakoooo
Pa kad prodje prva faza zaljubljivanja i opet imamo pred nama osobine koje volimo kod partnera i puno zajednickog, ide druga faza... voleti tu osobu.
E kad vise volimo ... volimo ga takav kakav je:)))

Off topic
Rita ne filozofiraj!

A zasto da ne, a?

Nije to filosofija, tu je to negde, veruj meni vremesnoj. Sta god ko da pise, svi prosto obozavaju da su zaljubljeni. Perfektan, nego, tad i nikad vise, nazalost

Ma kakva pervekcija,nema drveta bez grane i coveka bez mane sta o tome reci,znam sam mnogo svojih mana jedna od najgorih je sto nemam karakter da prestanem da pusim...

Ma ja sam skroz perfektna iako pusim (ronhill slims )

Neko je bio na ispasi pa se naruckao bunike

Vidim ja da mi nije dobro...