Sve procitah
Zivot je to....
On ce nam pokazati ko smo kakvi smo i kuda idemo ??!
Na ovaj nacin dok slusam sopstvena i tudja "saputanja" shvatam taj otrov u malom koji leci sve bolesti i na kraju nas ucini imunim:star:

es, samo da se odmeri, da nas ne otruje... sve treba gledati direkt u zenice, očistiti do kraja (u vreme kad smo sposobni da to uradimo). Jednostavno znam da je tako. Sve drugo potisne vreme, dešavanja, okupacije raznim, ali ostaje da živi u nama i smeta kao kamenčić u cipeli... kad tad ispliva, najčešće prema nekom ko to ne zaslužuje, samo zbog našeg slepila.

Razmisljam o pojedinostima i pitam se pre svega kako stoji sa pravom i nepravom?
Sve dok svoje postupke ne oseti kao teret i shvati da je njegov zivot van reda,a mozda
je ipak naucio stosta!Mozda ce ipak jednom shvatiti da je svet drugaciji,no sto ga zamislja.
Ipak mislim da vise,nije ni vazno sta misli?Uciniti racionalno ono sto je ocigledno vanracionalno.
Teskoca je da u recima izrazi ono sto se recima uvek uskracuje.!!!

Osecam kako se postepeno priblizavam otkricu
koje ne zelim da upoznam,ali se plasim da cu ga shvatiti.....
Ti i ja nismo stvoreni za jednu istinu?

Mrznja je strast i samim tim je vezana za strasnu ljubav, tj. fizicku strast- mnogo pre nego za iskrenu ljubav, onu "duhovniju". Nesto tako plemenito ne moze da izraste u destruktivno.