:silent:

ustaćes iz ''brloga'', znam :GRL:
jer bez poznavanja srece ne mozes biti nesrecan
nista sto je izgubljeno nisi ti

Hmmmmmmmmm, imam problem, mnogi me opominju da sam "grlata". Zato netju ni pokushavati da saputjem. Samo tju....... tjutati. :silent: :silent: :silent:

Ne gubi onaj ko padne vec
onaj koJI ostane da lezi...

Ma nisam verovao kada padnem kako brzo ustajem,ali ako bude sve vise padova neznam valjda ce pomoci BIO MED

Mudar čovek, sa pravilnim izborom ne pada niti se podiže. Putokazi pre pda svuda postoje, moraju se srcem čitati i ne oćima. Loš izbor je samo naš izbor, i niko nije kriv zbog naših silnih padova.
Postoje Iskušenja koje čovek mora slediti, Boli koje moramo pretrpeti, i padovi koji su potrebni da postanemo bolji u svom jedinom Životu.Postoji razlog, postoji mudrost i vrletni razum što valja i što nije dobro. Svoj put sledite ispravno i nečete imti padova, ni rana koje se eško leće. :twisted: neven

Padnes, ustanes, obrises kolena i teraj dalje, ne pogledas mesto pada i ne lepis flastere,....moje pravilo!!! :rasp: :rasp: :rasp:

Legende " A bool nadolaziii, zelja, zelju sustizeee......."

Mnogi ne srecni,shapucu sami sa sobom.Desi se ponekad,da u ljude tupo gledaju,nerazumejuci sta im doticna osoba govori.
Mnogi nesrecni,shapucu u vetar,misleci da on savija grane zbog njih,a ne zbog sopstvene turbulencije....
Ponekad ,drugi ljudi pomisle da su videli duha,jer pogled zabrinutih,ne srecnih ljudi....bludi u daljinu.
Mnogi ne srecni,razgovore sa sopstvenom dushom,obavljaju u ne mushtom dijalogu....
LJubav im tada otvori vrata...te oni kroz nju sagledaju prve zrake.
Mnogi ne srecni,tada shvate,da vreme leci i najvecu tugu....i tako izleceni,traju....do neke nove sopstvene nesrece....u sopstvenom shaputanju.



B

VEČNOJ SRBIJI

Čuvaj se, moj rode, svojih stranputica,
Jer put neizvestan uvek je put vražiji.
Ne boj se jastreba nego kukavica,
Ne boj se lažova nego njine laži.

Bog neka te spase tvojih spasilaca,
Na svakome uglu ima ih po jedan.
Prezri mudrost glupih i glupost mudraca!
Nož tvog izdajnika biće uvek žedan.

Kao grom ćeš naći svoga puta,
I kao nit zlatna probiti kroz stenu.
Zar hrabrost poltrona da ti snagu sputa,
I da nož zločinca prospe zadnju venu!

Kosovski vitezi prvi put su znali
Za vojsku ubica što će da ih srete:
Za gnusno junaštvo onih što su klali
U postelji starca, u kolevci dete.

Zastavu ideje u ruci podlaca!
Mesto mač što svetli, uvek nož što para!
Borca što se blatom mesto kopljem baca,
Junaka što pljačka i žreca što hara!

Zastavu u sramni zločin zamočenu;
Slobodu u senci tuđih bajoneta;
Otadžbinu celu u pljačci i plenu;
U krvavoj ruci gde je pričest sveta.

Prezri ljubav podlih i bratstvo ubica.
I reč verolomnih i čast klevetnika!
Nosi, rode slavni, taj mač bez korica -
Znamen krstonosca i Božjeg vojnika!

Da bi štit Ahilov bio slave veće,
Sam Bog Hefaistos ode za kovača!
I ti, rode srpski, znaj da nikad neće
Nož ubice stići dužinu tvog mača.

Znaj samo iz krvi heroja se rađa
Zvezda putovođa za daleke pute...
Vetrom neba ide mučenička lađa,
Suze su nevinih do neba dignute...

Ducic

Ja sam bila sada već žena koja sam živala samo u svom kutku,slobodna i nesputana..
Žena koja je dobila ono što je tražila.
Te noći...neko je bio na vratima njenog srca...
Te noći ,opet sam se setila Njega..i onog dvorišta...
U ime dana kada sam ga volela opet sam pustila suzu..

Ove noći...neko je bio na vratima njenog srca...
I Ona je sa treskom zalupila vrata....
Gledajuć u daljinu...
Tamo...negde.. gde Tisa i dalje pravi zaokret..
On ..nije bio On..

Hoces li me pamtiti i kad oluja potopi moju ladju?
Hoces li cuti leprsanje krila u nocnome miru?
Hoces li cuti kako se moje disanje talasa oko tvoga lica i vrata?
Hoces li osluskivati moje uzdahe sto mi se bolno otimaju, priguseni jecajima?
Hoces li vidjeti moju himeru kako te pohodi s nocnim himerama, a iscezava s jutarnjim izmaglicama?

1) "Ljubav i Ludost su se ludo voleli...
Jednog dana Ludost je Ljubavi poklonila ružu,ali je Ljubav povredila oči trnjem...
Od tada - ljubav je slepa,a Ludost je njen vodič..."

2) ""Ptica sa trnom u grudima pokorava se nekom neobjasnjivom zakonu. U trenu kada joj trn prodre u srce, ona ne zna da joj donosi smrt, ona pjeva dok u njoj ima snage za posljednji pjev. Mi, medutim, kad zabijemo sebi trn u srce, mi znamo. Razumijemo. A ipak to cinimo. Ipak to cinimo..."
"Ptice umiru pjevajuci "

Samo tren i nestajes na horizontu.Kome stih da napisem kad si odneo i moju dusu sa sobom...

Zasto si morala da me zavolis
u ovoj noci, skupljoj od vijeka
jednim pogledom iz mrtvih me dignes,
pa onda kazes da nema mi lijeka

Zasto si morala da me zavolis,
da me pronadjes na kraju puta,
ti divlji talas, ja stara ladja
navikla sama da morem luta


Vodi me sa sobom moje pusto more,
jer cu da poludim od ljubavi ove
neko cudo mora s' nama da se desi
ja otici moram, ti ostani gdje si

Tvoj Neko

U jednom od onih pajzlova
sa kariranim stolnjacima
i nekrstenim vinom
umalo da me Potiski dilkosi
konacno dotuku violinom
pesma bese o suncokretu
do zla boga zalosna
samo za nju se kod nas
vrlo malo zna

Kis napraforgo
lepi goropadni cvet
zbog kog se sunce s neba
spustilo na svet
da sazna sto
u sene glavu okrene
da sazna kom se sveti
kad ne gleda za njime
ko svi drugi suncokreti

Malo moje cudljivo
pusti sta je bilo
ne budi zlopamtilo
obici svet je zbog tog
uzbudljivo
da bi se ovde vratilo
digni tu lepu glavu
pogledaj me bar
u suzici sto blista
cuda se trista vide
tvoja je sreca samo tvoja stvar
al' zato tvoja tuga
to je vec prica druga
to na moj racun ide

Pipnes jedared slingu
u becaruse
pa cela veka snevas
divlje jagode
zbog nje se rime raspare
i naruse
i sve bi htele da se njoj
prilagode

Lako je kad te neko
ni ne zavoli
tad samo tamna strana
srca zaboli
tesko je kad za nekog jedinog
i svog postanes zrnce soli
tesko je kad tvoj neko
prestane da te voli

Poruka Moj susret sa istinom:
Kako sam samo bio nasmejan ovog dana, to prelepo jesenje popodne, Grickao orase, u svom fazonu svojom ne ozbiljnoscu zabavljao prisutne. Ludosti svojoj davao sam mnogo smeha, sprdajuci se zivotu…
Uvek su na moje gluposti stizale nove glubosti, naviknuti da splacine poteknu iz mojih usta, nisu videli jednu naglu promenu... Neven je osetio bol…Osetio sam dodir hladnoce, nestalo je topline,oci su mi se zamaglile. Nisam vise imao zelju za casom piva, nisam zelio kavu…Zeleo sam kuci, samo kuci. Gotovo sam trcao tih stotinjak metara do svoje kapije. Zeljka je tih nekliko metara sva zdihana pratila svog junaka, zvocajuci da ona ne moze tako, ne znajuci da sam oseto svog kosca, da sam naslutio SMRT…
Uspio sam, poljubiti ih,pomaziti ih, uspio sam dodirnuti ih radoscu, suzom, uspio sam I otisao do sobe legao zadremao i budio se, tresuci se hladnocom. Jedno cebe, pa drugo, pa tako pet cebadi na meni, a ja cvokocuci, pokriven preko glave nisam se plasio, nisam molio, samo sam se veselo nadao da je moje vreme oprastanja…Nisam volio zivot…
Rekao sam Zeljki, da me ne pokriva, jer ni debela Mira I njena kuma ni Zelka ne bi me mogle zagrejati… Cvokotali su zubi. Glasno I jako udarala je vilica jedna o drugu. Tesko sam disao, skripao zubima I tonuo u komu. Besvesno stanje gde nema boli, zalosti ni tuge. Gde nema mrznje, ni sbicnosti, gde smo sami, svetlost moja, ja istina i ja laz…
Noc, zlokobnu I tihu zameneila su vrata svetlosti. Boze pa ono su Vrata Raja. Pipao sam mrak, oko mene nista. Cucnuo i dotakao pod i opet nista. Vecnost mraka pomislo sam, pa ja sam mrtav i jos u uvek u mraku.
Stisla se moja umrla dusa. To sam ja popio mrak, lagajuci svoj zivot.
Mrak sam trazio i dobio. U mraku cu vecno obitavati sanjati o svetlosti koju ne mogu dotaci, gledati je disati. O Boze oprosti, neka me u mraku kad svetlost tvoju odbacih. Samo molim te da sacuvam Boze secanje na tebe.
Svetlost je postajala jaca, vrata svetloscu okupana, krale su moje oci, moje zenice. Oci me nisu boljele gledajuci to more svetlosti.Hteo sam ih zatvoriti, i secanju pokloniti, nisam mogao, bila je to Bozija kazna.
Gledao sam svetlost zivota:
I u trenu, ne znam kako. Magijom, nasao sam se u svetlosti. Okupan njome s mnogo vedrine klecao sam i molio se…
Svuda svetlost. Iznad I ispod, svud gde se god okrenes svetlost, mnogo svetlosti, vjecnost svetlosti. Klecao sam, rukama polozenim na koljenima sa dlanovima ispruzenim iskri secanaja u molitvi za blagost.
Bio sam bas onakav kakav sam oduvek zeleo biti…Samo su moji dlanovi postajali sve tezi. Nisam trebao gledati, znao sam: u ljevoj ruci bile su moje lazi u desnoj se vagala istina. Ljeva ruka je boljela, desna ruka lebdela je u blagosti, i njenu ruku mogao sam skupiti u saku, a ljeva saka je bila sve teza i boljela je, uzasno boljela, i nisam je mogao stisnuti.
Poceo sam da placem. Plakao sam spoznajom istine. Ziv sam, nije ovo kazna, ovo je moje novo predskazanje. Suze su bili potoci moga secanja.
Silovito sam plakao, plakao i plakao. Lazi su postajale sve teze… ogromne.
Osetio sam bolove, uzasne.
Budiooooo sam se….krstovi su letili oko mene. Razbijajuci moje grudi, lomeci moj dah ne davajuci mi da disem.
Budio sam se…. Postao sam svestan jutra, bolova u grudima. Disao sam na kasikicu I kasljem izbacivao ogromne kolicine krvi.
Bolove i upalu pluca I ispljuvke krvi, skrivao sam taj dan. Sutradan doktor-ca Surla, na moju molbu, ne salje me u bolnicu. Primio sam prvi put u zivotu inekciju.
Sesnajst vrucih pencilina. Sedamnajsti dan otiso sa raditi, resivsi da menjam, navike i da mi iskrenost bude vodilja, bez obzira koju cenu platio… Takav sam..


Neven :nev: