;)

svi zvuci spontane radosti, dodira, pripadanja... :kis3:

Sreci nije bilo kraja...kada sam pre 14godina popodne posle posla spavao..neko me je zvao: Misho ustani u drugom sam stanju upravo sam dosla od doktora,ja sam to shvatio kao salu posto sam bio izgubio svaku. nadu dacemo imati dece,okrenuo sam se na drugu stranu,i rekao:Daj pusti me da spavam, kada sam skapirao da to nije sala ustao sam i moja rekcija je bila kao DJokoviceva kada osvoji dobar turnir u tenisu..

Moja deca...moj zivot, oni me cine srecnom....nista na svetu me ne moze obradovati kao neki njihov uspeh,dobra ocena,uspesno polozena matura, upis u srednju skolu, na fakultet, osvojena zlatna medalja, njihovi uspesi, sreca na njihovom licu, one su moja najveca ljubav, moj ponos....

Kad smo rodili naše prvenče, prvi put sam osetila šta je potpunost. I prvi put se potpunim zračećim mirom ispunila cela. Preplavljena i potpuno prepuštena tom jedinstvenom, čudesnom osecanju. Bez euforije, potrebe, bez ikakvih misli, želje za pokretom, samo uronjena, toplinom zagrljena. Sasvim sjedinjena sa tom andjeoskom lepotom što smo je zajedno stvorili. Ne da se iskazati ta čista sreća, kad je sve sliveno u punom sadržaju. Zahvalna sam Bogu za snagu radjanja, našim andjelima, životu i osećanjima što život boje, što smo skupa... on mora da je apsolutna ljubav. :do:

Sta reci,sama pomisao na njih mi ozari lice :do:

Jastuk za dvoje

Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.
Podeleću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.


Mika Antić

Podigni glavu da ti oci vidim ljubavi! Otvori usne da ti glas cujem.
Progovori i kazi mi nesto.

Prvi snijeg


Sonja,izadji da skitamo,
imam ludu zelju vecheras da lutam.

Sonja,izadji i iznesi samo
malo njezhnosti ispod kaputa.

Malo njezhnosti ,malo samo,
zalogaj jedan za ogromnu glad.

Sonja , izadji da skitamo ,
nocas je nestvarno lijep grad.

Ove stihove sam ja dobila na poledjini jedne podsetnice, samo naravno sa mojim imenom

Ja sam dobijao mnogo lepshe naravno sa mojim imenoma pa shta

Ja ništa ne verujem dok ne vidim (pročitam)

A da skeniram i jednu i drugu stranu

U SVIJETLOSTI

Vec ocajan i lišen moci,
Ja nisam ocekivo spas.
Tada, u cemernoj samoci,
Tvoj nježni zacuo sam glas.
I on je bio kao zov
Na novi put, na život nov.
I ti mi svoju ruku pruži,
I ljubav nas u jedno združi.

Kako je duga bila noc
U kojoj, draga, tebe snivah!
Vec mislio sam: Neces doc.
I rekoh: Ona ti je živa
U tvojoj želji, tvome snu,
Al' odista je nema tu.
Zemaljskim stazama ne kroci
Ta, cije divne cekas oci.

Al' gledaj, nebo sija plavlje
Otkad ugledah tvoj lik.
Ljepota, snaga, svjetlo, zdravlje
Ugušiše u srcu krik.
Ocima tvojim obasjani
proticu sada moji dani.
Raskošan rujan, vedar, žut,
Otvara za nas jesen put.

Podimo zagrljeni, draga,
U ovaj zacarani svijet;
U ljubavi je cudna snaga,
Što korak pretvara u let.
Od poljubaca, zagrljaja
Sve oko nas je puno sjaja.
Duboka sreca svuda zri,
Jer sobom nosimo je mi.

Dobrisa Cesaric

Galija - Dodirni me

Gledam te nekim drugim ocima
upravo onako kako ne treba.
U tebi je Vojvodina zaspala
Sto izvora nigde obala.

I ne shvatam sta mi se desava
Nedostaje mi rec koja resava.
U tebi je neka tajna ostala
Ko muzika starih majstora.

Dodirni me sasvim slucajno,
poljubi me filmski nestvarno,
I najlepse kad je prestani,
Okreni se i nestani.

Osecam nesto cudno u vazduhu
Ceo svet na jednom jastuku,
Na postelji od punog meseca
Nikom se ovde nespava.

Dodirni me...

Nema vece srece za oca, - vec kad cerki slavi rodjendan.
Danijela danas slavi 11. rodjendan. A njena naj-prijateljica Jovana je malo prije dobila sestricu, Radmilu.
Ta mala curica, Radmila, je svima nama koji slavimo nejlepsi i najdrazi poklon.

Koliko je srece u casima ovim,
Kad se mjesec radja na plavoj visini,
Kada slavuj pjeva negdje u daljini
I razgara srce plamenima novim!

Ovdje drvlje staro duge sjenke baca,
U nasoj rijeci brdo se ogleda;
Dodji, jer mi srce vise mira ne da –
Ja sam zedan, draga, tvojih poljubaca.

Ne moli se, tamo, pred ikonom starom!
Ovdje, u slobodi, pred nebom – oltarom,
Sa koga nam Gospod o milosti zbori,

Dodji da zajedno molimo nas dvoje:
Ja cu sve da ljubim, oci, usne tvoje,
A ti strepi, drsci i sa mnom izgori.

Aleksa Santic

ALEKSANDAR

Nisam cula plac zivota
u trenutku radjanja
mog kosmosa.
Nisam na grudima osetila
toplotu obraza
svih mojih galaksija,
u trenutku
beskrajne radosti postojanja.
Nisam svoje sokove poklanjala
Tebi,
bozanska svetlosti moja.
Trajem dok bezrecno volim.
Disem dok spokojno gledam
iz nevida.
Osmehujem dok strpljivo trepte
sve nesanice.
Zivim dok dusa oseca.
Vodis me ljubavlju,
Tvojom,
iskrenom,
putevima nasih sklupcanih zivota.
Ti si kompas
svih nasih lelujavih dana
sanjanih,
nadanih
docekanih i buducih...SINE moj.


Moj vrisak srece ...najsrecnija toga dana kada sam rodila Aleksandra...

Slovenska

Neka Tvoj kosmos dozivi najvecu srecu svim srcem i bicem svojim, lepoto.

Gorskooko, mila moja HVALA TI

Slovenska

Ti si kompas
svih nasih lelujavih dana
sanjanih,
nadanih
docekanih i buducih...SINE moj.
:star: