Doživljavate li humanitarnu pomoć zaista kao iskrenu, organizovanu pomoć ugroženim, sa ciljem/namerom da prevazidju neku katastrofu i stanu na sopstvene noge?

Istinski poštujem želju i delovanje običnih ljudi i organizovanih grupa da pomognu ugroženima, kad ishoduju da ta pomoć zaista stigne na pravo odredište i u prave ruke. Verovatno smo svi bar delimicno učestvovali u tome, ali to nam je svima razumljivo, ljudski je. Bez obzira na zloupotrebe pojedinih distributera, sitnih duša, ona je konstruktivna, uvek dobro dodje i ostvari svoju svrhu.

Ovu temu otvaram iz drugog razloga, upravo zbog toga što smo neposredno bili, jos uvek jesmo svedoci da se tako imenovana pomoć organizuje na različitim nivoima i sa drugacijim ciljem, nazalost sve cesce, i to od samih aktera, uzročnika ili profitera iz tragičnih dogadjaja.

Da li je ta pomoć humanitarna, koliko je uopšte pomoć?

Ako neki subjekat ima moć da pomogne, zašto tu pomoć ne učini pre nego što budemo u stanju nužde?