SEKA moja, tvoja, svetska.
Tema koju pominjemo izmedju različitih postova. Umetne se svuda, jer je teško zaobići još teže preskočiti.
Preko medija nas redovno obaveštavaju o razmerama i tkz. rešenjima.
Izgledalo mi je do skoro samo medijska kampanja i varka za neke krupne malverzacije. Uvek me zabrine kad se političari brinu za normalan svet. Uslovni refleks je da mislim da nešto gadno spremaju.
Pošto sam u oblasti koja prva upada u program štednje, zabrinula sam se. Ne za svoj posao, već za mogućnost da će se on moći platiti. Imam uvida u kompletni rad i poslovanje pa je moj strah opravdan.
Prošli smo razne krize unazad 18 godina rada pa se nadam da će i ovo čudo proći bez trajne posledice.
Da li vi primećujete u svom ličnom okruženju neke promene vezane za seku?

Seka cini cuda, pa nema sansi da bude ne primecena. Sad koga kako pogadja, ustvari ko je vidi ili ne vidi nije vezano za fakat stvari, vec za nasu spremnost da se suocimo. O zlupotrebi ne bih.
Jaci pojavni oblici u mom okruzenju su ti da je odredjen broj kolega mog muza ostao bez posla, istina jos uvek se to odredjuje po nekom, da kazem kriterijumu, ali prvenstveno po onom koji poslodavca manje kosta, bar sudeci po prici. Takodje i suprug moje koleginice, a u mojoj oblasti su krenule cisto politicke komisije.
U vezi sa poslom, primecujem drasticnu promenu u gradjevini i prometu nekretnina, ali i po tome sto su duzi "spiskovi" za prinudnu naplatu potrazivanja, kao i jurnjavi da se napabirce pare za platu, no tu je jos uvek dobro u odnosu na meni blisko okruzenje. U to sa stednjom krenuli smo nezavisno od krize, doduse kako ko.
Licno - odavno sam krajnje racionalna kada je trosenje po sredi. Bukvalno sam prihvatila ono da stedis tako sto kupujes/trosis samo za ono sto ti je zaista potrebno. Spremna sam i za opciju - samo ono sto moras.

Pošto sam prošla više puta faze imati-nemati mogu da se uokvirim u buđet.
Izbegavanje velikih prodavnica, koje izmame uvek dodatne i ne planirane kupovine.
Primetila sam da se cene povećavaju (naročito mesa) u suprotnosti sa informacijama koje dolaze sa strane. Kupovna sposobnost pada a prodavci pokušavaju da to nadoknade razlikama u ceni. Proći će još dosta vremena dok trgovci smanje svoju maržu.

Drugarica će mi ostati bez posle (pitanje dana) i odlučila je da izda stan i pređe kod mame da živi. Pri tome ima kredite koje je dodatno opterećuju.
Treba preventivno razmisliti kako se rešiti svih dugovanja pa i onih malih po karticama.

Ceo zivot stedim i nista nemam. E sad cu da potrosim ama bas sve i unapred - pa neka bude sta god hoce. Ne gine mi bastica pored izvora pitke vode *tako vrsni strucnjaci savetuju* pa hajd, sta kosta neka kosta

To zvuči sasvim dobro, poetično.

Mom muzu je smanjena plata 20%. Cerka je ostala bez posla, istina sporadicnog.Mi smo odustali od kupovine auta, ali sam zato ugovorila komudu. Moj matori andjeo smatra da se `svadjam` sa SEKOM. Nije daleko od istine.

Ovako pisu na B 92:

Citat:

Pomozite sebi u krizi Živimo u „doba krize“, svakodnevno saznajemo o krizama koje se dešavaju oko nas. Kriza ima u medicini, psihologiji, privredi, sociologiji i ekologiji. Ali šta je zapravo kriza? Kriza označava problematičnu situacuju odluke koja je povezana sa nekom prekretnicom. U svakoj krizi mora da se sprovede odlučujući preokret neke teške situacije. Svako ko se seća krize u prošlosti prepoznaće tu prekretnicu, ali teško je prepoznati je u sadašnjoj kriznoj situaciji. Kada razvoj krize uhvati trajni negativni tok i kada ne može da se dostigne prekretnica, dolazi do katastrofe. Važno je da se prepoznaju signali upozorenja za nastanak krize i da se sazna koje se sve opasnosti kriju u krizi. Bečki psiholog Julia Umek otkriva kako. 1. Prihvatite situaciju Prvi važan korak da se spreči nastanak katastrofe od krize je da se prihvati da je tako kako je. Sada treba sve preduzeti da bi se sprečilo da se situacija zaoštri toliko da više ne može da se drži pod kontrolom. 2. Proverite informacije o krizi Svaka kriza čoveka suoči sa hitnom potrebom za donošenjem odluka. Da bismo mogli da donesemo odluke, treba prvo proveriti da li se informacije o krizi poklapaju sa stvarnošću. Često se priča o pretećim krizama koje nikad ne nastupe. 3. Radite na rešenju u malim koracima Da bi se kontrolisali svestan osećaj pretnje i rast nesigurnosti, korisno je da se prihvati hitno reagovanje kao i konstantni uticaj na pozitivnu promenu u budućnosti. Krize se generalno sastoje od sakupljanja mnogih kritičnih situacija koje treba rešavati korak po korak. 4. Uzmite u obzir kreativni potencijal krize Svaka kriza je i šansa da se sopstvene vrednosti ponovo definišu. Čak i ako je mnogima teško, zamislivo je da u prvi plan stave kreativne potencijale krize. Pošto je to teško čoveku koji je pogođen krizom, savetuje se da se nađe podrška. To može da bude razgovor sa prijateljima ili angažovanje profesionalne pomoći. 5. Tražite šanse za novi početak Dobar način da se vide nove perspektive jeste da se preduzimaju zabavne stvari koje pomažu da se izvučemo iz psihičke rupe da bismo dobili novu želju za životom, čak i ako to iziskuje mnogo napora. Upravo u vreme krize veoma je važan redovan plan aktivnosti da ne bismo potonuli u samosažaljenju. U svakom slučaju, izbegavajte neprijatno pitanje „šta bi bilo, kad bi bilo“. Prestanite da mučite sebe i zaključićete da nove situacije skrivaju u sebi i prednosti. Nikada ne pomaže da se povlačite u puževu kućicu, tražite šanse za novi početak.

Savatala sam 25 god. staza, i vec duze vreme pokusavam promeniti posao, naci nesto mirnije ili bar manje zavisno od politike. Tek tada sam opredmeceno shvatila cinjenica da li jesi ili nisi dobar u poslu/struci krajnje periferna stvar. Nije bas da nema uticaja, ali ono sto mozes dobiti za dobar/inicijativan/kreativan rad ne vredi ni 1/4. I nisam neskromna u vrednovanju. Jednostavno caruje zakon ponude i potraznje, a oni kojima SLUZIS ne moraju da imaju kriterije. Sve i da hoce, ne mogu, jer im manjka mnogo toga.

Ono sto znam jeste da svako danas postane juce, da su stvari takve kakve su, a da je moj osnovni potencijal da sto manje narusim sopstvenu snagu/psihu. To sto se sve vise pretvaram u najobicniju masinu koja misli, samo je meni vazno. O kreativnosti ne bih. Nikada nisam ni prihvatala ukotvljenost, prosto mi je strana. Ali nikada necu lako prihvatiti cinjenicu sta su ljudi spremni uciniti jedni drugima za najobicniju sitnicu. Jednostavno necu, sve jedno sto to i te kako poznajem i razumem. Ovaj svet lepi je `dar` koji ostavljamo svojoj deci. Zato.

_________________
Tvorac i lekar si za svoje boli...

Ja sam počela da idem u školicu u ovim godinama to je smešno i smelo.
Baš me briga, dok prođe kriza ja ću nešto da naučim.
Plata mi je smanjena samom činjenicom jer neprati evro.
Baš neću da čačkam da mi se to koriguje, čekaću bolje dane.
U kupovinu idem sa spiskom.
Ako zagusti i ja ću kao Zvrčak na plac da sa mojim roditeljima
gajim voće i povrće. To nije tako loše i oni sami su dokaz da je
to zdrav život i dugovečan.U svetu odavno postoje komune koje se
udružuju na bazi zdravog života, uzgajanja namirnica na prirodni naćin.
Nije potrebno meditirati, moliti se da bi postigao sklad sa sobom i prirodom.
Kopaš, pleviš, sadiš i diviš se svojim uspehom.

Gea ma nese boj,ako navali kriza pali busem kod mene imamo 100 poslova,mozemo se baviti,stocarstvom,vocarstvom,povrtarstvom,ribolovom , ma ima da budeket:)

Ja sam probala da ucim engleski, jer to smatram jednim od svojih najvecih propusta. Mozda bih i u mojim godinama mogla nesto nauciti, ali izgovor mi je katastrofa. Tako da ti zavidim, Gea, ne zlobno naravno - samo napred, sta god da je


Sa realnom mogucnoscu da ostanem bez posla, bila sam suocena pre 2 godine, zbog vrlo ozbiljnog konflikta sa direktorom. Tada sam imala snagu i jako poverenje u sebe, sto mi je omogucilo da istrajem, ma da sada nisam sigurna da je isto vreme za pocetk samostalnog posla sa kojim se bavim. No nisam pupcanom vrpcom vezana za njega (iako je to sto najbolje znam), pa verujem da bih se snasla i u nekom drugom, mozda i vise njih, ukljucujuci i one sa kojim se nikada nisam bavila.

Nego bojim se da je ta Vasa koncepcija plac-poljoprivrede pomalo `suplja` tim pre sto bi morala biti zasnovana na glat-manueli "rodjenih" strucnjaka poput Gee, Zvrcka i Milovana:))))

Stvarno, posto je visok stepen verovatnoce da se moze ostati bez posla - da li ste ozbiljno razmisljali o tome sta bi konkretno radili da se to dogodi

Sada se iskrene ne bi latila lopate, mada mislim da je to lepa zanimacija u starosti.
Meni se uvek vrte neki poslovi u glavi. Malo sam se uljuljkala ležernim životom i tekućim poslom. Slušala sam i gledala Opru koja je posvetila emisiju upravo ženama koje su u nekim mojim godinama uspele da od neke bezizlazne životne situacije naprave poslovni i životni uspeh. Normalno to je onako na američki način glamurozno ali suština cele priče je probuditi u sebi tu energiju i usmeriti je na važne životne ciljeve. Početi od najbanalnijih stvari kao što je ispisivanje na papiru važne ciljeve u životu i postavljanje na vidno mesto.
Možda upali to jasno ispisana želja koja te svakog trenutka opominje. Želje trebaju da su realne i u nekom doglednom vremenu ostvarive. Ništa nekošta, ja ću ispisati svoje želje.
Vežbati svakodnevno, smanjiti pušenje...

Ispisati zelje?
Ali ja sam ih toliko puta skoro opredmetila, a nisu nerealne, Gea> no izgleda da sam rodjena plavusa, skolski primer.
Ne sumnjam da je Opra odabrala pravu inicijaciju,niti da su te zene uspele. Ono sto ne znam - koliko njih nije, i to tamo. Istina, umemo mi da se zaparlozeno olenjimo, da svoje prepustimo drugima, ali licno, retko sta prepustam slucaju ako mi je vazno. Mislim da je ovo zaista kriticno stanje, bar za moje okruzenje... ipak Bg je jos uvek nesto drugo, kada je u pitanju posao. Ili mi se cini?

Ovde u Beogradu je sve to podignuto, najmanje na kvadrat. Svi problemi su tu, skoncentrisani. Veliki je grad, puno ljudi i gomila problema ali se sve utopi u masu.
Veliki problemi su pojedinačni sa imenom.
U mom okruženju bi teško mogao da neko kaže da mu je posao siguran. Dosta njih rade i dodatne poslove da bi pokrili troškove života. Svi oni žele da rade ali posla nema ili je nadoknada takva da nije dovoljna za elementarne potrebe.
Juče sam pričala sa ženom (otprilike smo tu, negde sa godinama) koja samnom ide na kurs CS3. Baš sam pod utiskom njene priče u onome što mi je rekla. Ona ima neku agenciju za marketing u Vršcu, radi pre podne i tri puta nedeljno prelazi 84x2 km da bi došla na ovaj kurs. Baš sam se zapitala koliko imam prava da kukam što uz svoj posao imam i tu obavezu.
Treba se truditi da bude bolje, svaki dan po malo doneće boljitak. Osećaj da možeš, imaš snage za to je već neko bogastvo.

U ovom zemaljskom životu ništa nije zagarantovano ni sigurno osim smrti. Svašta se i može i mora i hoce kad se mora ili ima cilj. Ova kriza ili ona iz 93. ili ono sto nas snašlo 99 - u cemu je tolika frka? Zaista ne shvatam.... Jedino što ova cima ceo svet a one predhodne su samo nas. Živ čovek sve preživi, pa proći će i ova kriza!!!! Kako pre neki dan čuh - U SRBIJI NIŠTA NIJE USPELO, PA NEĆE NI KRIZA!

Čula sam i ja to, da se neće primiti.
Naše krize su uvek pitanje egzistencije i to one ozbiljne.
Nemati ništa za razliku od krize razvijenih koji se liše
kupovine poklona za praznike, novih kola ...
Navikli smo generalno na snalaženje i opstajanje u svakakvim
uslovima ali smo se i izmorili od toga psihički i fizički.
Par godina nekog mira i kad počnemo da navikavamo na
normalu iskrsne neka beda (rat, inflacija, nestašica, kriza).
Koliko smo različiti od drugih tek primećujemo kad se sretnemo
sa nekim ljudima sa drugog podneblja. Srećni, zadovoljni,
planiraju svoj život za mnoge godine, unapred. Mi jedva
sklopimo jednu godinu sa puno "ako".

Bogu hvala, do sada sam sve svoje planove i ostvarila. Sad imam jedan, i bas me briga za krizu... Al da se ne baksuziram - Dace dragi Bog a potrudicu se i ja!

Srbija početkom 2010. izlazi iz recesijeVIDEO Ponedeljak, 12. oktobar 2009. 15:33


Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da se izlazak Srbije iz recesije očekuje najkasnije u prvom tromesečju 2010. godine.

On je na konferenciji za novinare rekao da se u četvrtom kvartalu ove godine očekuje "vidljiv oporavak" srpske ekonomije.

Prema njegovim rečima, očekuje se da će pad bruto domaćeg proizvoda ove godine biti tri odsto, što je manje nego što je predvideo Međunarodni monetarni fond.

Ukupni budžetski deficit će ove godine biti 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, kazao je on i dodao da je to ispod proseka evro zone, gde deficit iznosi šest odsto u proseku.

Srbija ima dovoljno sredstva za pokrivanje budžetskog deficita ne samo do kraja ove godine, već i do kraja 2010. godine i postepeno će smanjivati prodaju državnih zapisa, izjavio je danas ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

"Strategija je da država smanjuje emitovanje svih hartija od vrednosti, kao i dug koji je nastao po tom osnovu, odnosno da takav način finasiranja budžetskog deficita zamenjuje jeftinijim izvorima", rekao je Dinkić na konferenciji za novinare.

On je dodao da očekuje i da Narodna banka Srbije (NBS) počne da smanjuje prodaju svojih hartija od vrednosti.

Prema njegovim rečima, lagano povlačenje države sa finansijskog tržišta i prepuštanje prostora bankama, kako bi kamatne stope padale i kako bi se smanjivale marže, dovelo bi u narednoj godini do postepenog smanjivanja subvencija koje država daje.

"Mi želimo da aktivnom državnom politikom utičemo na smanjivanje marži i kamatnih stopa na kredite banaka koje dobijaju privreda i građani, kako bi došli u situaciju da lagano smanjujemo subvencije iz budžeta koje su bile nužne u uslovima krize, a biće zadržane i u prvoj polovini iduće godine", rekao je Dinkić.



Devizne rezerve države na računu NBS trenutno iznose 758 miliona evra i služe za pokrivanje budžetskog deficita u ovoj i narednoj godini, objasnio je on.

"Imajući u vidu da će ukupan deficit države u 2010. godini biti četiri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zajedno za otplatu spoljnog duga trebaće nam 1,6 milijardi evra u sledećoj godini", rekao je Dinkić.

Pored deviznih rezervi, kako je naveo, ugovoreno su i zajmovi u vrednosti milijardu evra, što je dovoljno za pokriće svih potreba države do kraja sledeće godine.

"Srbija ima ugovorene zajmove za jednu milijardu evra, dobićemo 400 miliona dolara od Svetske banke, 300 miliona evra od Evropske unije i 211 miliona evra za Koridor 10 i infrastrukturne projekte, a ostatak je kredit od Rusije za koji očekujemo da će nam biti odobren", rekao je Dinkić.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je danas da očekuje da će razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) biti uspešni i da će biti postignut dogovor.

On je na konferenciji za novinare ocenio da Vlada Srbije dočekuje spremna misiju MMF-a i da je usvojila i prvi zakon o smanjenju državne administacije.

"Očekujemo u četvrtak na sednici Vlade još dva zakona, a to su zakon o državnim službenicima i zakon o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim administracijama", rekao je Dinkić.
*************************
Izvinite zbog suvoparnosti teksta i cele kopije. To sam ucinila zbog "tihe jeze" dok ovakve stvari citam, ali i jos zbog ova dva zakona sto treba da se donesu.

Zaista ne mislim da ne treba smanjiti administraciju, rasteretiti javnu potrosnju, naprotiv. Ovako nesto preglomazno ne moze da izdrzava ni prethodna YU, ni najzdravija privreda.

Ono od cega mi je zlo, to je "nasladjivanje" pojedinih stranki, kao i ono "nek komsiji crkne krava". Onaj ko radi u javnom sektoru, razume o cemu pricam. Ima tu jedan mali problem sto iritira. Ljudi ne razlikuju zito od kukolja, daju sebi za pravo da komentarisu nesto o cemu pojma nemaju. A to smeta, bar meni, bas smeta.

Sta mislite - izlazimo li iz recesije? Da li je redukovanje zaposlenih u javnom sektoru "prasina u oci" ili ce istinski pomoci?

Redukovanje zaposlenih neće pomoći. Ako su samo zaposleni a ne rade onda je to meni ok. Sve treba svesti na normalnu meru.
Ako jedan radi a dvoje čita novine i ispija kafu, onaj prvi jadnik će imati tri puta manju platu i sa pravom može biti ne zadovoljan.
Globalno neće uticati na krizu jer su troje ljudi potrošači i pospešuju privredu ličnom potrošnjom.
Jedini izlaz je otvaranje novih radnih mesta na zdravoj tržišnoj ekonomiji.
Statistika broja zaposlenih prema izdržavanim licima je 1:6, pa je takav i odnos plata, tj. šest puta je manja nego što trebva biti da smo u nekoj srećenoj zemlji.